Fito farmacija

LG Seeds

Niski čokot vinove loze

Vrlo verovatno da je rezanje vinove loze najznačajnija mera u vinogradu. Veliki broj metoda međutim može da zbuni početnike koja je u datim okolnostima najbolja.

Treba znati da su različiti načini orezivanja razvijeni za različite sorte vinovih loza i drugačije regione.

Čokot vinove loze koji je formiran na jedan način pored mora, na padinama pored reka se mora orezivati na drugi način, a u ravnici na treći način bez obzira što je ista sorta grožđa u pitanju.

Mada se u intenzivnoj proizvodnji vinova loza formira da raste u špalirima na podlozi, postoje i niske forme čokota. Ovaj format se i sada dosta koristi u predelima oko mediterana, a kod nas bi bio zanimljiv kada se grožđe gaji na okućnici.

niski-cokot-3

Verovatno postoji više načina orezivanja niske vinove loze, ali kod nas su dva više korišćena u nekom ranijem periodu:

  • Krajinska rezidba (rezidba u glavu)
  • Župska rezidba (rezidba na krakove)

Okca na vinovoj lozi

Da bi rezidba bila dobra treba da se upozna sistem rasta okaca, kojih ima par tipova pri osnovi lastara ili loze. Lastari su jednogodišnji izdanci koji tek kada prezime mogu da se nazivaju lozom.

Odmah nakon formiranja lastara se mogu pri njegovoj osnovi videti nepravilni nabori, koji se nazivaju slepa oka. Ovo je bitno jer njihova funkcija je obnavljanje loze u slučaju oštećenja i ona ostaju spremna da se aktiviraju godinama nakon izrastanja. Iz tog razloga se nazivaju i spavajuća oka jer mogu da obnove čokot vinove loze kada bude oštećen skoro u potpunosti.

Slepa okca ne treba pomešati sa crnim okcima koja se jasno razaznaju pri osnovi, međutim ni ta okca se ne aktiviraju ako nema potrebe. Neke sorte vinove loze imaju običaj da poteraju i ta crna okca ako budu orezane na jedno redovno oko. Kod većine sorti lastari iz crnih okaca su nerodni.

Pravo ili zimsko okce se na lastaru nalazi iznad ožiljka od peteljke lista. Upravo to mesto gde je stajao list treba da posluži za prepoznavanje koje je pravo okce, da se ne pomeša sa crnim okcima.

Crna i spavajuća okca daju uvek nerodne lastare, pa se iz tog razloga vredi potruditi da se prepoznaju prava zimska okca i da se ona ostave za dalji razvoj vinove loze.

Proces u kom se formira čokot vinove loze traje najčešće 4 godine. U tom periodu se načini rezidbe razlikuju od godine do godine, a kad prođe taj period radi se na redovnom skraćivanju loze.

Krajinska rezidba vinove loze

Vinova loza se za ovaj vid rezidbe sadi na rastojanju od jednog metra. Rezidba u glavu se kod nas primenjivala dosta u Timočkoj krajini, pa otud i drugi naziv krajinska rezidba.

Jedna od karakteristika ovakog načina proizvodnje jeste potreba da se čokoti loze preko zime dodatno zagrću zemljom. Potpora koja bi držala lastare može, a i ne mora da se koristi, sve zavisi od odluke samog vinogradara.

Prilikom ovakve proizvodnje čokot vinove loze se ostavlja na visini od oko 20 cm, tako da se pri vrhu razvija “glava” koja vremenom dobija tanjirasti oblik. Iz nje se rezidbom na 2 do 4 okca formiraju lastari koji će doneti rod.

U prvoj godini se lastar nakon opadanja lista orezuje tako da ostaju dva vidljiva okca. Nakon toga u drugoj godini će izrasti nekoliko lastara, dva iz redovnih oka koja smo ostavili i nekoliko iz crnih i spavajućih okaca. Njih sve treba pažljivo odnegovati sve do zime. Tad se spoljni lastari orezuju na jedno vidljivo oko, dok se svi ostali uklanjaju u potpunosti.

Orezivanje koje je bilo jako prethodne godine će u trećoj godini rasta dovesti do veće bujnosti loze. Pored tri lastara koja smo ostavili tokom prethodne godine, doći će do rasta većeg broja jalovih lastara koje takođe treba ostaviti da se razvijaju. U jesen treće godine se tri glavna lastara orezuju na po 2 oka, dok se ostali jalovnici režu na po jedno redovno okce.

Nakon tog perioda kreće redovna rezidba jer je čokot vinove loze formiran. Način rezidbe je takav da se lastari koji su doneli rod režu sve do svoje osnove, a reznici se režu na kondir od 2 do 3 oka. Jalovnici se režu na jedno okce i oni će naredne godine poslužiti kao reznici.

Zbog ovakvog način orezivanja, na jednom čokotu uvek imamo 2 ili 3 lastara koji donose rod, isto toliko lastara koji se razvijaju iz reznika i na kraju tri jalovnika koji će se rezati u jesen na jedno oko.

Ovaj način rezidbe vinove loze se primenjuje u sve manjoj meri, praktično se koristi kod nas samo na okućnicama. Problem predstavlja nepotrebno razvijanje i negovanje nerodnih lastara svake godine. Takođe je ograničen i broj sorti jer se ne mogu gajiti one koje se orezuju na luk, već samo one koje podnose kratak kondir (dva ili tri redovna oka).

Župska rezidba vinove loze

Drugi način da se formira niski čokot vinove loze je više zastupljen na ovim prostorima. U pitanju je orezivanje koje je preuzeto iz Francuske i kod nas se prvo počelo primenjivati u Župi pa otud i naziv.

Čokoti koji se na ovaj način formiraju su na visini od 20 do 30 cm, a vinova loza se može gajiti bez podloge (kolac, pritka) ili sa njom. Pri vrhu osnovnog čokota se formiraju krakovi koji se dalje jačaju rezanjem kondir na kondir. Na taj način se obavlja rezidba na krakove.

Tokom prve godine se na lastaru koji stiže i sadi orezan na dva oka ravijaju 1-3 lastara. Ovde treba biti malo pažljiviji i ako ima samo jedan lastar orezivanje obaviti na dva oka, međutim ako su dva lastara orezivanje jednog obaviti na dva redovna okca, a drugi lastar ostaviti sa jednim okom. U situacijama kada narastu tri lastara sve ih treba rezati tako da ostane jedno redovno oce.

Druga godina razvoja je bitna jer se tada zapravo kreće sa formiranjem krakova vinove loze. Tada na čokotima su razvijeni po dva ili 3 lastara koje treba orezati na dva oka. Ukoliko ima više lastara, orezivanje je tako da se dva režu na dva oka, a ostali da ostanu sa jednim redovnim okcem.

Treća godina je završna za formiranje čokota kad se radi župska rezidba. U tom periodu već postoje osnove krakova i u jesen se vrši orezivanje na kratke kondire da bi se oni dodatno ojačali.

Reova rezidba se obavlja u proleće tako što se na svim prošlogodišnjim kondirima odstranjuju gornji lastari sa delom kondira, dok se donji orezuju na 2 okca. Broj kondira treba biti u srazmeri sa snagom krakova, što znači da se nakon par godina može povećati.

Bez obzira da li se vinogradar odluči da se radi krajinska ili župska rezidba, čokot vinove loze bi trebao da se sa lastarima oslanja na podlogu (kolac, pritka). Na taj način se mogu gajiti i sorte loze koje zahtevaju srednju ili dugu rezidbu, a takođe se olakšava i obrada zemljišta među čokotima.

Pripremio Nikola Vejin

Oznake:, , , , , ,

Ostavi komentar

Predstavljamo

Nova knjiga Branislava Gulana o nestajanju sela u Srbiji

Nova knjiga o selu Branislava Gulana, publiciste, književnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje ...
Detaljnije

Najave događaja

ZRBizNet o digitalnoj transformaciji i ženskom preduzetništvu

ZRBizNet sajam privrede, treći po redu, održaće se u Zrenjaninu od 19. do 21. septembra 2019. godine u Hali sportova ...
Detaljnije