Kako svetlost utiče na gajenje povrća

organsko povrće
Određeni intenzitet i kvalitet svetlosti kao i određena dužina dana su neophodni za sve povrtarske biljke.

Najviše svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih, južnih regiona, kao što su paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja (minimalan intenzitet svetlosti je oko 5.000-6.000 luksa). Ove vrste ne podnose zasenjivanje, a u zaštićenom prostoru mogu uspešno da se gaje samo u periodu s dosta svetlosti.
 
Biljke kojima treba manje svetlosti (3.000-5.000 luksa) bolje podnose zasenjivanje i gust sklop.
 
Mladi crnii i beli luk, mogu se uspešno gajiti kao međukultura (500-1.000 luksa).
 
Za biljku je najznačajniji vidljivi deo spektra tzv. fotosintetska aktivna radijacija (FAR), pri kojoj se normalno odvija fotosinteza kao osnovni životni proces u biljci.
 
Odnos biljke prema dužini dana određuje mogućnost gajenja povrća na različitim geografskim širinama, odnosno u određenom periodu godine.
 
Biljke koriste svetlost u zavisnosti od veličine i oblika vegetacionog prostora, pravca sadnje i broja biljaka po jedinici površine.
 
Za združenu i raniju berbu bolji je gušći sklop (broj biljaka zavisi od visine i položaja listova), ali su jestivi biljni organi (koren, lukovica, plod) tada sitniji.
 
Biljke sejane ili sađene u redove čiji je pravac sever-jug imaju ujednačeniju osvetljenost u toku celog dana i daju veći prinos, iz istih razloga najbolji je kvadratni oblik vegetacionog prostora, ali on je neracionalan za negu useva. Zato je pravougaoni oblik najčešći oblik vegetacionog prostora.
 
Većini povrtarskih vrsta koje se uzgajaju u zaštićenoj bašti za rast i razvoj treba dosta svetlosti. Pri nedostatku svetlosti, posebno kod heliofilnih vrsta, biljke kasnije cvetaju i obrazuju plodove.

Prirodni izvor svetlosti je sunce

Ukoliko je sunce više nad horizontom, veći je i procenat direktne svetlosti, ali to u mnogome zavisi od čistoće vazduha (čistiji vazduh, više direktne svetlosti), nadmorske visine i geografske širine. Za optimalnu osvetljenost plastenika neophodno je da maksimalna količina sunčevih zraka pada pod uglom od 90°. Zbog toga je najoptimalniji polukruži oblik krova. Dugi sunčevi zraci koji padaju u plastenik rasejavaju se i reflektuju van objekta.
     
Za fotosintezu najznačajniji deo sunčevog spektra su zraci talasne dužine od 360-760 um, i oni čine oko 50 % sunčeve insolacije. Na intenzitet osvetljenja posebno su osetljive heliofilne biljke – paradajz i paprika, kojima je za optimalne uslove rasta i razvoja neophodan intenzitet osvetljenja od 20.000-30.000 luksa.
 
U toku zimskih meseci najčešće se gaje vrste manje osetljive na jačinu osvetljenja: salata, cmi luk, krastavac, ili se vrši dopunsko osvetljavanje rasada heliofilnih vrsta.

Veštačko osvetljenje u plastenicima   

Elektrifikacija plastenika i tunela ima velike prednosti kada je reč o regulisanju osvetljenosti. To omogućuje duži rad u objektu, daje mogućnost dopunskog osvetljavanja.
 
Instaliranje električnog sistema treba da obavi stručnjak, jer će ne samo najbolje rešiti sistem osvetljenja, već će sprovesti i sve mere zaštite. Zaštita od mogućih strujnih udara je bitna jer se u objektima radi uz povećanu vlažnost.

Slavica Kodžopeljić dipl. inžinjer ratarstva

Izvor: psss.rs
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?