U okviru šestog Dunavskog biznis foruma u Privrednoj komori Vojvodine, u Novom Sadu, održan je panel „Aktuelni problemi sela i poljoprivrede Srbije i mogućnost njihovog prevazilaženja.
U njegovom radu učestvovali su naši istaknuti naučnici, profesori univerziteta, predstavnici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, kao i stručnjaci i eksperti za klimatske promene i njihov uticaj na poljoprivredu. Medijski pokrovitelj panela bio je „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, a moderator direktor ovog preduzeća dr Gordana Radović.
Učesnike skupa pozdravili su predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i predsednik Programskog saveta Dunavskog biznis foruma prof. dr Radovan Pejanović. Uvodne napomene o aktuelnim problemima sela i poljoprivrede dao je prof. dr Zoran Keserović, član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Oni su istakli značaj koji poljoprivreda generalno ima za sveukupni privredni razvoj, ukazali na goruće probleme seoskih sredina i istovremeno dali preporuke za njihovo rešavanje.
U prvom delu panela govorilo se o značaju udruživanja poljoprivrednika i aktuelnim problemima zadrugarstva i zadružnog organizovanja.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da su uslovi u kojima zemljoradničke zadruge danas posluju nepovoljni, ali da većina zadruga ipak opstaje, a poslednjih meseci formiraju se i nove. Ukazao je na sporost rešavanja uknjižbe zadružne svojine, na osnovu novog zakona o zadrugama, što mnoge zadruge koči da budu još uspešnije u poslovanju.
Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj rekla je da u Pokrajini trenutno posluje oko 400 zadruga kojima treba pomoć za razvoj i investicije kako bi unapredili konkurentnost svojih proizvoda.
O dobroj organizaciji i uspešnom poslovanju zadruge koja uprkos brojnim problemima opstaje govorio je direktor ZZ „Beška“ iz Beške Dragan Lončar.
Zanimljiva je bila i prezentacija prof. dr Drage Cvijanovića, dekana Fakulteta za turizam i hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji, o udruživanju poljoprivrednih gazdinstava u oblasti ruralnog turizma s preporukama za njihovo bolje organizovanje i zaradu.
Drugi deo panela odnosio se na uticaj klimatskih promena u poljoprivredi.
Dragan Mihić, rukovodilac Grupe za monitoring klime i analize Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije dao je uporednu analizu vremenskih promena sa svim posledicama u poslednjih nekoliko decenija, a dr Snježana Glumac iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda govorila je o akcionom planu adaptacije na klimatske promene sa svim mogućim faktorima rizika i ranjivosti.
Izlaganjem o prevazilaženju problema u poljoprivredi u sušnim godinama sa preporukama za izmenu setvenog plana i upotrebi sorti prilagođenih našim agrometeorološkim uslovima pažnju je privukao prof. dr Miroslav Malešević. Veoma zanimljiva bila je i prezentacija dr Đorđa Obradovića, koja se odnosila na „Agrotrail“ sistem precizne poljoprivrede u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
K. R.