Osvrt na nedelju iza nas 5-9.10.2015. – Tokom nedelje iza nas na tržištu žitarica nije bilo značajnijih promena koje bi uticale na
cenovna pomeranja uzlaznim tokom.
Pogoršanje vremenskih prilika s kraja nedelje dovelo je do prekida berbe kukuruza u pojedinim krajevima, što je rezultiralo slabijom ponudom i blagim pomeranjam cene kukuruza.
Na početku berbe zabeleženi su veoma niski prinosi, između 4 t/ha i 5 t/ha što je posledica suše, ali kako berba odmiče i prinosi se menjaju, pa je krajem prošle nedelje na više lokacija zabeležen prinos između 7 t/ha i 8 t/ha.
Ekonomska 2014/15. godina za kukuruz je završena 30. septembra sa rekordnim izvozom od 3.021.031 tona. Ovakve izvozne rezultate teško da možemo očekivati 2015/16. godine, uzimajući u obzir prepolovljene prinose roda kukuruza, ali i promenjene uslove – manje tražnje na međunarodnom tržištu, posebno u regionu Crnog mora, ali i veće ponude, pre svega, jeftinijeg brazilskog kukuruza.
Od ukupnog septembarskog izvoza najvise je izvezeno u Bosnu i Rumuniju. Izvozilo se i u Makedoniju, Italiju, Kosovo, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku i Austriju.
Zbog sličnih vremenskih prilika kao i 2012. godine, bojazan od pojave aflatoksina je uticala da se analiza kukuruza radila pre, a kod nekih skladištara i tokom berbe.
Na sednici Upravnog Odbora Udruženja Žita Srbije, koja je održana 29.9.2015. u Novom Sadu, zaključeno je da u toku berbe nije bilo problema sa aflatoksinima, i da kukuruz ima izvozni kvalitet. Ali, imajući u vidu da deo kukuruza sa njiva dolazi sa vlagom ispod 14 % i da zbog toga ne prolazi kroz sušare, postoji realna opasnost da u takvim slučajevima dođe do kontaminacije kukuruza što bi izazvalo ozbiljne probleme na tržištu. Iz tog razloga je od laboratorija zatražena ozbiljnost i odgovornost u radu, a od skladištara obavezno sušenje kukuruza.
Zabeležena trgovanja prirodno suvim kukuruzom su imala raspon cena s početka i kraja nedelje od 16,09 do 16,74 din/kg (cena sa PDV-om).
Na tržištu pšenice se primećuje sve veća ponuda u odnosu na malu tražnju. Poljoprivrednici koji su svoju pšenicu lagerovali u svojim skladištima pa su se sada odlučili za trgovanje, sa manje uspeha pokušavaju da pronađu kupca za svoju robu. Za sada cena pšenice odoleva većoj ponudi i cenu uglavnom određuju tehničke analize. Zabrinjavajuće za prodavce je to što je izražen pad izvoza. Raste i zabrinutost da velika ponuda ne prouzrokuje i pad cene hlebnog zrna.
Tokom prethodne nedelje se pšenicom trgovalo po ceni od 19,66 din/kg (uračunat PDV).
Nedelja koja je iza nas beleži i blagi rast na tržištu soje na našem berzanskom trgovanju, pa se sojom trgovalo po ceni 43,96-44,28 din/kg (uračunat PDV).
Nedelja iza nas beleži i porast cene nafte na međunarodnom tržištu. Na londonskom tržištu cena barela je porasla za 98 centi u odnosu na prethodno zatvaranje i iznosila je 52,90 dolara, a na američkom tržištu po 1.18 dolara višoj ceni, od 49,71 dolar.
U Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), savetodavnom telu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), očekuju da će svetska potražnja za naftom ove godine rasti za 1,7 miliona barela dnevno, najsnažnije u više godina, budući da potrošači reaguju na niže cene goriva pojačanim kupovinama.
Izveštaj Infotim logistike
