Uvozimo i ono povrće koje možemo sami da proizvodimo. Šta pokazuju statistički podaci?
Isplati se ulagati u proizvodnju povrća
U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno 181.000 tona povrća u vrednosti od 116 miliona evra. Istovremeno je i uvezeno povrća u količini od 148.000 tona u vrednosti od 98 miliona evra. Tako da smo imali suficit od 18 miliona evra. Beleži se godišnji rast izvoza od dva do tri odsto. To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara.
Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u baštama, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalno zaštićenog prostora.
Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore i podaci da uvozimo: paradajz, luk, pasulj, boraniju i krompir.
Isplati se i vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao.
Zarada za život
Četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom i površini od tri do pet hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje. Problem, je što mi u Srbiji navodnjavamo samo 46.823 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih površina. Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi ako poseduje 3.000 do 5.000 kvadratnih metara (30 do 50 ari) plastenika prvenstveno gajeći papriku paradajz, krastavac i dinje sa dodatnim sistemom grejanja. U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su salata, spanać, rukola, praziluk…
Povrtarski regioni
U Srbiji imamo tri povrtarska regiona. Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture:
- U ravničarskom regionu, između reka Dunava, Save i Tise, uspevaju paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, peršun, pašrtnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac;
- U Moravskom regionu u oblasti reke Morave sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače, srpski melezu, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva;
- U brdsko planinskom, regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevavnja salate, spanać, peršun, paštrnaka, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predeloima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet, neuporedivo bolјi u odnosu na krompir u ostalim regionima
Zadruge za izvoz
U svemu tome značajnu ulogu ima zadrugarstvo. Za tri godine je osnovano 720 novih zadruga. Na početku 2017. godine bilo je 1.100 aktivnih. Ono proizvođačima povrća pomaže u organizovanju za proizvodnju i prodaju onoga što proizvedu. Udruživanje nije kao nekada. Danas se udružuje samo proizvodnja da bi se što jeftinije proizvela i da bi se prodala! Jer, ukoliko proizvođač nedobiej nvoac, džaba je radio!
Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.
Izvoz povrća
IZVOZ: Najviše izvozimo mešano zamrznuto povrće u vrednosti od 48 miliona evra Za njim sledi sušeno povrće sa izvozom od 16 miliona evra. Krastavci se izvoze u vrednosti od 9,2 miliona evra, paprika za 6,1 miliona evra, šargarepa za 5,4 miliona evra i paradajz u vrednosti od 4,6 miliona evra.
LUK: Imali smo rekordan izvoz luka od 5,9 miliona evra. Luk se najviše izvozio u Albaniju, S. Makeodniju, Crnu Goru, Rumuniju BiH, Bugarsku ranije Sloveniju i Hrvatsku. UVOZNI luk je stizao iz Holandije, Rusije, S Makedonije, Kine i Egipta. Bilo bi to dobro da nije bio rekordan i uvoz od 7,7 miliona evra, pa smo imali deficit od 0,9 miliona evra.
BELI LUK: Srbija već godinama uvozi beli luk, najviše iz Kine, ali i iz Egipta, Španije, Albanije, manje količine iz S. Makedonije i Argentine. Samo u 2018. godini uvezli smo oko 440 tona belog luka! Evropi preti nestašica belog luka! U svetu se proizvede oko 28 miliona tona belog luka, a u Evropi oko 400.000 tona.
Domaće povrće najviše izvozimo u EU u vrednosti od 64,6 miliona evra. U CEFTA zemlјe za 21,2 miliona evra. Povrće iz Srbije najviše kupuju Nemačka, Hrvatska, Italija i Mađarska. Kada je reč o izvozu najviše odlazi u Rusiju.
Krompir se u Srbiji gaji na 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja je veća od 500.000 tona. To je dovoljno za domaće potrebe, ali ga povremeno i uvozimo. On se izvozi u BiH, Hrvatsku i Crnu Goru. Uvozni krompir smo platili takođe 10 miliona evra. Stigao je iz Francuske, Holandije. Krompir batata može da donese zaradu od 8.000 evra po hektaru. Na 20.000 sadnica po hektaru dobije se 20 tona roda prve klase. Nema ga dovoljno u Srbiji pa se kilogram prodaje po 330 dinara.
Kornišone prodajemo u Nemačkoj. Poslednjih godina najviše se gaji na severu Bačke i u okolini Čačka (gaji ga 400 domaćinstava).
Crni luk u Albaniji i Bugarskoj, kupus ide u Rusiju i Belorusiju, šargarepa u BiH, Bugasku, Crnu Goru, Hrvasku i S. Makedoniju…
PASULj: izvozimo u Rusiju, Nemačku i Poljsku. Postignut je trgovinski suficit od 18 miliona evra. Za uvoz pasulja i boranije u 2019. godini je plaćeno oko 10 miliona evra. Pasulj nam stiže iz Kirgistasna, Poljske, Bugarske…
Uvoz povrća
NA LISTI UVOZNOG POVRĆA IMAMO DOSTA ONOG ŠTO MOŽEMO SAMI DA PROIZVODIMO
Lakše uvoziti nego prodati
PARADAJZ: Za uvoz se plaća 21,4 miliona evra. Ponajviše, čak polovina uvezenog paradajza je iz Albanije, Grčke… Meštani sela na jugu Srbije uništili su na stotine tona paradajza jer su im otkupljivači nudili po 10 dinara za kilogram, a izvoz je propao. Proizvodna cena je bila oko 25 dinara po kilogramu.
ALBANIJA: U prethodnih 20 meseci uvoz povrća iz Albanije iznosio je 164 miliona evra, što znači da je prosečna mesečna vrednost bila 8,2 miliona evra. U 2019. godini uvoz povrća je vredeo 98 miliona evra i najveći deo je bio iz Albanije (14,6), ispred Holanije (rekordne mesečne vrednosti bile su u prvoj polovini 2019. i 2020. godine) kada je to bilo po 16,8 miliona evra. Kako kažu posao im je pokvario uvoz iz Albanije, za kog nije bilo ograničenja u Srbiju. Najviše se iz Albanije uvozi od marta do juna. Ukupan udeo Albanije u uvozu povrća je 14,2 odsto, a slede Holanidja, Španija, S. Makedonija i druge zemlјe.
Dakle, srpska salata je sve manje srpska. U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, a li najviše iz komšiluka. Tako najviše, čak 60 odsto krastavaca dolazi iz Albanije, a polovina uvoznog paradajza je od naših suseda, jer kod njih sazri pre nego u Srbiji.
Arpadžik i crni luk se uvoze iz Holandije. Belu luk stiže iz Kine…
KUPUS: U svetu se gaji na tri miliona hektara, od čega je trećina na prostoru Kine, odakle dolazi više od polovine svetske proizvodnje. U Srbiji se gaji na 21.000 hektara. Po jednom hektaru dobijamo oko 13 tona, što je dvostruko ispod evropskog proseka. Ukupan prinos je oko 290.000 tona godišnje, odmah iza krompira. Najviše ga ima u Futogu, 205 hektara.
U Srbiji se troši po stanovniku 16 kilograma kupusa godišnje, a u SAD 25 kilograma. Po potrošnji slede Rusija, Kina, Nemačka, i Holandija. Svetski prosek je 10 kilograma.
Srbija važi za poljoprivrednu zemlju, ali samo na papiru. Uvozili smo svašta što zemlja sa našim poljoprivrednim potencijalom ne bi morala.
Autor Branislav Gulan analitičar, publicista i novinar
Tekst objavljen 28. септембра 2020. godine na sajtu Makroekonomija
