Približava se kraj godine, svode se učinci urađenog na svim poljima, a nadležni u Vladi i Ministarstvu finansija zaduženi za budžet 2017. godine već uveliko rade na njegovom konceptu.
Za poljoprivredu u celini, posebno poljoprivrednike, debljina agrarne kase je praktično neka vrsta testa za vlast. S visinom agrarnog budžeta najbolje se, stvarno, a ne deklarativno, ispoljava sveukupno opredeljenje vlasti prema poljoprivredi. Tako je bilo bar do sada, ali s obzirom na najavu značajnijih promena u strukturi subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, ne mora nužno da znači da će tako biti i naredne godine.
Na to nedvosmisleno upućuje i nedavni sastanak resornog ministra poljoprivrede s ekspertskim timom Svetske banke. Iz šturog i u javnosti gotovo neprimetnog saopštenja, može se zaključiti da se veoma ozbiljno radi na analizi postojećih mera podrške države agraru. Cilj je da se definitivno utvrdi njihova efikasnost i suštinska opravdanost što do sada ni u jednoj studiji nikada ozbiljnije nije urađeno. Na osnovu dobijenih rezultata i njihove ocene, a još više procene situacije nadležnih organa, mogu se očekivati značajnije izmene u pristupu i načinu budućeg subvencionisanja po sektorima proizvodnje, za šta naznake već postoje. Ako se tako nešto desi, a sve ukazuje da hoće, to će neminovno dovesti do ozbiljnijeg zaokreta u finansiranju agrara u celini.
Za analitičare koji se ozbiljnije bave (pre)raspodelom agrarnog budžeta nameću se dva moguća scenarija. Prvi je da se zbog višegodišnje depresije cena ratarskih useva, a posebno stanja u mlečnom govedarstvu u ovom momentu ne dira u postojeće stanje subvencionisanja poljoprivrednika. Drugi, čini se i najizgledniji, jeste da država konačno napravi preokret u načinu finansiranja, da agrarni budžet bude razvojni, a ne socijalni. To znači da su umesto subvencija, prioritet investicije u opremu, preradne kapacitete, u sve ono što donosi dodatnu vrednost i veći profit na tržištu. Koji kurs će Vlada, odnosno Ministarstvo zauzeti, još uvek je u domenu spekulacije, a po svemu sudeći, znaće se tek nakon naručenih analiza eksperata Svetske banke.
Bez obzira za šta se nadleži u državi za poljoprivredu opredele, ključno pitanje je postizanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti na tržištu. Jer, jedno su želje i nastojanja s najboljom namerom, a sasvim drugo realnost sveukupnog stanja u agraru koje je prilično loše. Prvenstveno se misli na osiromašen stočni fond, mleko koje kod 90 odsto proizvođača ne odgovara evropskim standardima, voće koje kupci iz inostranstva malo-malo pa vraćaju kao škart robu, a češće zbog neodgovarajućeg standarda kvaliteta. U obzir, naravno, treba uzeti i devastirane i uništene preradne kapacitete, za čiju je obnovu, uz nemala ulaganja i kapital, potrebno i vreme.
Imajući sve ovo u vidu u ovom momentu, najvažnije je da se nađe mera između stvarnog i mogućeg u srpskom agraru. Jer, za razliku od drugih grana privrede, za postizanje uspeha u poljoprivredi, pogotovo u stočarstvu, jedna godina ne predstavlja ništa. Dakle, najavljene promene u finansiranju agrara iz državne kase, koliko god se nameću kao imperativ, treba da budu pažljivo izbalansirane. Investitori i prerađivači sirovina su uistinu potrebni, ali oni ne mogu bez primarnih proizvođača. Zato u agrarnoj kasi mora da bude mesta i za jedne i za druge, a to praktično znači da ona mora da bude kudikamo izdašnija nego što je sada.
Kosta Rajević
Poljoprivrednik 2600
