Sve manje svinja u oborima, proizvođačima potrebna stabilna cena i sigurnost

svinja prasici

Manje svinja u oborima. Poslednje dve godine katastrofalne za svinjarstvo. Mini farme će nestati. Rešenje utvrđivanje pariteta 

Za proizvođače svinja kriza traje duže nego što mnogi od njih mogu da izdrže, a poslednja godina je katastrofalna. Ovako stanje u svinjarstvu komentariše Dragomir Davidov iz Melenaca koji se ovom proizvodnjom bavi čak 60 godina. Kaže da stočari teško održavaju proizvodnju i da je i on za godinu dana broj krmača smanjio sa 90 na 25.

Dragomir Davidov rotated e1647199108781
Dragomir Davidov

Hrana je poskupela za 100 odsto, a cena svinja je 130 dinara. Ako se nešto ne preduzme, od maja nećemo više imati svinje iz domaćih obora, upozorava iskusni Davidov. Svedoči da se zatvaraju farme svinja u Subotici, Kovačici, Kumanu sa čijim vlasnicima godinama sarađuje. Smatra da je rešenje ovakve situacije utvrđivanje pariteta 8 kg kukuruza za kilogram žive vage, kako bi stočari mogli da planiraju proizvodnju. Proizvođači su poniženi činjenicom da trgovci prodaju kilogram buta po ceni od 550 dinara, a svinje su 130-140 dinara, pa je za mnoge stočare jedino rešenje da ugase proizvodnju, ogorčen je Davidov.

Proizvođačima je potrebna stabilna cena i sigurnost

Suzana i Vlada Marinkov
Suzana i Vlada Marinkov

Bračni par Marinkov, Suzana i Vlada iz Kumana bave se proizvodnjom prasadi. Imaju pedeset krmača i od 150-200 prasića svakih pet nedelja. Do pre oko godinu i po dana ovaj posao je bio isplativ, ali sada rade skoro bez zarade, jer samo održavaju proizvodnju. Domaćini kažu da je potrebno oko 5.000 dinara da se proizvede prase od 25 kilograma. Cele prošle godine prodajna cena je bila 250 din/kg. Problem je i to što se tovljačima nude uvozna prasad koja su jeftinija, pa domaću ne kupuju, obaraju cenu i ucenjuju, objašnjavaju Marinkovi.

Suzana Marinkov
Suzana Marinkov

Proizvođačima je potrebna stabilna cena, sigurnost, kako bi isplanirali proizvodnju na bar godinu ili dve. Bili su optimisti kada su pre više od deset godina počeli ovaj posao, ali poslednje dve godine je jako teško. Za sada ne odustaju. Renovirali su objekte, osavremenili farmu, postavili rešetkaste podove kako bi životinjama bilo bolje, a njima lakše. Nadaju se da će se situacija u svinjarstvu popraviti i da ulaganja u objekte, dansku genetiku i kvalitet nisu bili uzaludni.

svinja

Da je situacija na terenu zabrinjavajuća potvrđuje i Nebojša Tomić, vlasnik mesare „Neša“ koja posluje u Zrenjaninu već petnaest godina. On godinama sarađuje sa desetak kooperanata iz svih krajeva Banata koji imaju 10-30 krmača. Masovno se odustaje od proizvodnje mesa zbog uvoza, kaže Tomić. Velike količine uvoznog mesa uništavaju naše stočare do te mere da bukvalno poslednje tri godine rade sa gubitkom.

Oni koji imaju dve, tri krmače jednostavno ne mogu da održe proizvodnju i takve male proizvodnje, mini farme će nestati. Važno je da proizvođač unapred  zna cenu koju može da ostvari, dodaje Tomić i naglašava da su upravo stočari najveći gubitnici već godinama. Iznosi podatak sa terena od prošle godine kada je u jednom periodu gubitak po tovljeniku bio čak i 8.000 dinara.

Za svinjarsku proizvodnju 2020. i 2021. godine su bile katastrofalne

Savetodavac za stočarstvo Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, Gordana Aćimac, objašnjava da ova služba ima kontrolu nad populacijom svinja koje su umatičene i da ovu proizvodnju prati na terenu koji pokrivaju. Zato ne može da odgovori na pitanje koliko je proizvođača svinja u srednjem Banatu, ali veruje da nema puno tržišno orijentisanih, već su to uglavnom ljudi koji za svoje potrebe drže par svinja. Poslednjih deset godina jako se osipa broj krmača kod individualnih proizvođača.

Gordana Acimac
Gordana Aćimac

PSS Zrenjanin podržava proizvođače davanjem saveta u svim aspektima proizvodnje (objekti, oprema, ishrana, ambijentalni uslovi, selekcija…). Svinjarstvo je dinamična proizvodnja, sa brzim obrtima i stoga ima karakter industrijske. U svetu se tehnologija i oprema menjaju na svakih pet godina, što je nama nedostižno. Naši proizvođači, sa ovim cenama i subvencijama, ne mogu to da prate, ističe Aćimac.

„Želimo da podržimo male proizvođače, da se njima omoguće niži kriterijumi za umatičenje, jer oni ne mogu da prate velike sisteme gde se uvoze kvalitetna grla, gde imaju bolje uslove, ishranu i stručnu podršku 24 sata. Pravila su ista kod selekcije da se ostavljaju samo grla sa najvišim selekcijskim indeksima i tu konačnu ocenu daje GOO za svinjarstvo. Kad pogledamo unazad deset godina odmaklo se u kvalitetu svinja. Po 200 grama je sada veći dnevni prirast, procenat mesa je veći i do 7% za pojedine rase, krmače prase i do pet prasadi više i zalučuju 2-3 praseta više po krmači, što je sve rezultat intenzivnog selekcijskog rada“, objašnjava savetodavac.

Aćimac podseća da je država 2018-2019. godine povećala subvencije za umatičene svinje na 15.000 dinara, a istovremeno omogućava i povraćaj novca za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla. Tako smo tih godina sa dve farme i četiri proizvođača, individualnih, „skočili“ na 22 farmera koji su u posedu imali 10-50 umatičenih krmača. Uglavnom su se opredelili da kupuju dvorasne meleze i da prodaju prasad za dalji tov ili klanicu. Ali, prošle godine je za mesec dana nestala farma sa preko 1.000 krmača i godišnjom proizvodnjom od 20.000 tovljenika, ističe naša sagovornica.

Za svinjarsku proizvodnju 2020. i 2021. godine su bile katastrofalne, dodaje, jer su sve žitarice naglo poskupele po nekoliko puta, kao i soja koja predstavlja osnovni proteinski deo obroka. Poskupeli su i energenti, još uvek postoji rizik od Afričke kuge svinja, Covid 19 je zatvorio tržište pa su proizvođači delom ostali bez plasmana. Sve ovo ih je prisililo da prodaju prasad i skupo proizvedene tovljenike po niskoj ceni i bilo kome ko je hteo i mogao da ih kupi. I to nije sve, dodaje Aćimac. Država je uvozila meso i na taj način je direktno obarana cena.

Ovo su trenutni problemi koji se nastavljaju poslednjih tridesetak godina, potvrđuje sagovornica. Da sve bude još složenije proizvođači nisu udruženi, nemaju zagarantovanog otkupljivača, klaničara, nema plaćanja po kvalitetu, cene se menjaju svakog meseca… Država interveniše na cenu mesa u prodavnicama, a pritom ne vodi računa da klaničari i trgovci imaju zagarantovane cene, a otkupljuju kako hoće. U novembru i decembru prošle godine plaćali su 180-190 dinara živu vagu, a sada 130-140 dinara. Pritom je cena mesa u prodavnici skuplja i četiri puta, zaključuje Aćimac.

Objavljeno u listu Poljoprivrednik

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede