I najstariji ratari u Vojvodini ne pamte da otkupljivači zrno suncokreta žele da plate pre nego što se pojave „žute glave”.
Setva ove uljarice je završena i uskoro će biti poznati nepotpuni podaci, a procene govore da će te površine biti veće od 160.000 hektara. Otkupljivači su krenuli u otkup uz avansno plaćanje – 300 evra po toni.
Ardeljan Sorin, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela, kaže da među 200 članova udruženja ratara većina gaji suncokret i da ovakvu ponudu nisu očekivali, pogotovo ne posle tek završene setve.
– Jasno je da počinje jagma za ovom uljaricom, a to i nije sasvim poslovno. Nama bi više odgovaralo da znamo sa 10 odsto odstupanja otkupnu cenu pre setve i da tako planiramo površine – kaže Sorin i dodaje da ponuđena cena pokazuje da smo prošle godine zrno prodali jeftino i da su u lancu svi više zaradili nego mi ratari, a proizveli smo oko 628.000 tona znatno više nego 2015. godine.
Slaviša Dabižljević, urednik poznate TV emisije „Otkos”, kaže za „AgroServis plus” da kupovina suncokreta „na zeleno” ne mora da znači i visoku cenu zrna u žetvi.
– Sve što bi rekao kao savet o tome – prodati ili čekati, je rizik. Ali se već sada zna da prerađivači neće oklevati u kupovini, jer im je prošle godine falilo 20.000 tona suncokreta za preradu – kaže Dabižljević.
Izvoznici su ovih dana prema ratarima izašli i sa cenom za uljanu repicu 280-310 evra/toni. Ovo su niže cene od onih u EU, gde je sve veća potražnja za ovom uljaricom. Na pojedinim berzama u EU cena uljane repice se kreće oko 410 – 415 evra po toni.
– Potražnja za uljanom repicom u Evropi je sasvim očekivana, jer se ona koristi za proizvodnju biodizela, a mnogi gradovi su se obavezali da će utroškom ovog energenta umanjiti nivo štetnih gasova – kaže dr Aleksandra Gajdobranski, autor više istraživanja o uljaricama kod nas i u svetu.
– Naši ratari su dobro shvatili poruke sa naučnog savetovanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kada se razgovaralo o uljaricama, pa su i predložili da se ova godina simbolično proglasi godinom uljarica – podseća dr Gajdobranski i dodaje. – Potražnja za uljanom repicom neće prestajati, već će se povećavati, pa će biti i različitih cena. Važno je u procenu uključiti sve faktore – rod u EU, mogućnosti skladištenja, dostupnost tržišta… Ovo je specifična biljka, koja će doživeti veliki skok u proizvodnji. Ako ove godine naša gazdinstva obave žetvu na 30.000 hektara, a to je moguće, biće to dobar putokaz za novu setvu – ističe dr Gajdobranski.
Agronomi procenjuju da je u Srbiji sasvim realno očekivati da suncokret, soja i uljana repica zauzmu oko 600.000 hektara i da se najveće povećanje očekuju kod uljane repice.
Izvor: www.agroservis.rs
