Prolećna setva skuplja i do 50 odsto

prolecna setva

Ovogodišnja prolećna setva zbog visokih cena đubriva, goriva, ali i arende. U ovoj setvi kukuruz biti primaran u odnosu na soju u suncokret

Do početka prolećne setve u Srbiji koja 2022. godine treba da se obavi na više od dva miliona hektara, ostalo je manje od mesec dana, a ono što će je svako obeležiti – je visoka cena neohodnog repromaterijala, piše analitičar Branislav Gulan. Po tradiciji, najveće površine od oko milion hektara zauzeće ,,žuto zlato“, kukuruz.

Za ovogodišnju setvu izuzetno je skupo veštačko đubrivo, ali i gorivo, čija je cena, doduše, Uredbom Vlade Srbije zamrznuta na 30 dana. Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplja za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i uljarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u poljoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal.

U Agrarnom savezu Srbije navode da će setva kukuruza po hektaru ovog proleća koštati od 140.000 do 155.000 dinara, što je za blizu 50 odsto više nego lanjske setve, dok će setva soje i suncokreta biti skuplja za 30 odsto nego prošle godine. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, a u 2021. godini suša je obrala deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Zbog malo stoke, kako navodi Gulan, Srbiji je sad dovoljno godišnje oko četiri miliona tona kukruza, a ostalo se izvozi.

setva prolece manja

Prolećna setva na pragu

Setva je skuplja zbog visokih cena đubriva, goriva, ali i arende, koja u pojedinim delovima AP Vojvodine košta i 500 evra po hektaru – kazao je predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić. Naveo je da će u prolećnoj setvi jeftinije proći stočari zakupci državnih njiva jer je arenda za hektar oranice u vlasništvu države u dinarskoj protivvrednosti 200 evra, ali i da će i velikim poljoprivrednim proizvođačima setva biti niža jer će dobiti povraćaj od PDV-a.

Prema izjavi ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, podseća Gulan, subvencije u agraru, od marta 2022. godine povećane su sa 4.000 na 8.000 po hektaru. Međutim, kako kažu poljoprivrednici, to neće rešiti probleme. Potrebne su sistemske mere koje će probleme dugoročno rešavati. To se može uraditi samo kroz novi koncept agrarne politike. Ta politika znači da poljoprivrednici moraju dobiti prerađivačku industriju koja im je oduzeta za vreme pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države u proteklim decenijama, dodaje analitičar.

Kod nas se najviše seje kukuruz. Lane ga je bilo posejanog na blizu milion hektara. Očekivanja su, dodaje Gulan, da će i u ovoj setvi kukuruz biti primaran u odnosu na soju u suncokret, pogotovo što je u januaru 2020. godine kukuruz koštao svega 17,05 dinara, a sada blizu 30 dinara.

Proteklih godina u Srbiji prolećna setva u brojevima je izgledala ovako: imali smo soje između 240.000 i 250.000 hektara, a suncokreta oko 220.000 hektara. Prošle 2021. godine sušu je najbolje podneo suncokret, pa je ukupan rod ove uljarice bio oko 650.000 tona. Prolećna setva 2022. godine biće skupa za one koji u potpunosti budu primenjivali agrotehničke mere, ali će im skup repromaterijal biti vraćen visokim cenama poljoprivrednih proizvoda. Ko je mogao i znao da sačuva rod i proda ga pametno, ne može više da kaže da mu se ne isplati baviti se poljoprivredom, kazao je Nenad Manić.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede