Prelevmani kao zaštitna mera

mleko otkup
Poslednjih godinu i po dana evropsko tržiste mleka se nalazi u potpunom poremećaju, sa ogromnim viškovima mleka i rekordno niskim cenama.

U Evropi je početkom prošle godine istovremeno došlo do skidanja kvota na proizvodnju sirovog mleka i uvođenja sankcija Rusiji, gde su u ranije izvezene ogromne količine mleka. Viškovi su ekstremn narasli i mogu se uporediti sa poplavom koja uništava proizvođače mleka u čitavom regionu.

Prema popisu iz 2012. godine u Srbiji je zabeleženo 431.290 muznih krava na 155.829 farmi.  Glavnicu čine stada sa 1-2 krave. Ako se na ovaj broj doda podatak da je prosečna proizvodnja mleka po kravi oko 3.200 l, jasno je da su ovakve farme premale i neodržive u narednom periodu.

 
Više od 90 % ukupne količine mleka prerađuje 187 preduzeća za preradu mleka u Srbiji.Veliki problem za domaće proizvođače predstavlja niska otkupna cena mleka. Samo u prošloj godini na svetskom tržištu došlo je do pada cene mleka za 28 % što je najveći pad u istoriji celokupnog prehrambenog sektora.
 
Potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ( SSP) 29. Aprila 2008. godine sa EU, Srbija je preuzela obavezeda  postepenoukida carine na uvoz robe poreklom iz Evropske unije. U cilju zaštite domaćih proizvođača Vlada Srbije uvela je u junu prošle godine prelevmane (uvozne takse) za mleko u iznosu od 10 do 20 dinara po litru kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara). Odlukom od 30. decembra 2015. zaštitne mere su produžene, taksama je tom prilikom obuhvaćeno i svinjsko meso . Takođe, iznos na uvoz maslaca za maloprodaju smanjen je sa 125 dinara po kilogramu na 70 dinara, a povećan sa 130 na 150 dinara po kilogramu za sireve koji su se najviše uvozili u 2015. godini.Taksa na uvoz svinja za klanje tada je povećana sa 10 na 15 dinara za kilogram.
 
Ovu zaštitnu meru, koja ističe 30. juna svakako bi treblo primenjivati i dalje, sve dok se situacija sa velikim tržišnim viškovima ne reši. Povećanje broja grla i produktivnosti kao i investiranje u nove objekte, koji ispunjavaju standarde dobrobiti životinja i zaštite životne sredine mora da prati ove mere, kako bi se sektor mlečnog govedarstva sačuvao i bio konkurentnji.
 
Todo Terzić, dipl. inž.
 Izvor: PSSS Padinska Skela

 

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede