Obaveze i prava poljoprivrednika po osnovu poreza na dodatu vrednost
Ako obveznici nisu podneli evidencionu prijavu u roku, onda evidencionu prijavu mogu podneti i posle tog roka, odnosno podneće je nadležni poreski organ po službenoj dužnosti.
Evidencionu prijavu mogu podneti i mali obveznici – poljoprivrednici koji su ostvarili promet manji od 8.000.000 dinara, a koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja PDV.
U ukupan promet ulaze prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, od premija povezanih sa prometom dobara (premija za mleko) i prihodi od izvršenih poljoprivrednih usluga.
Obveznici PDV koji su se dobrovoljno opredelili za obavezu plaćanja PDV moraju najmanje dve godine ostati u sistemu PDV. Po isteku tog roka ukoliko ne ispune obavezan uslov za ostanak u sistemu mogu da podnesu zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV.
Poljoprivrednici čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara NE obračunavaju PDV za izvršen promet dobara i usluga, nemaju pravo iskazivanja PDV u računima, nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza i nisu dužni da vode evidenciju propisanu zakonom.
Poljoprivrednici obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, za nabavku dobara i usluga, uključujući i avans, počev od dana podnošenja evidencione prijave.
PDV nadoknada poljoprivredniku
Poljoprivrednici koji nisu obveznici PDV, a kupuju sve inpute (seme, đubrivo, gorivo, stočnu hranu…) u kojima je i porez na dodatu vrednost, prodajom svojih proizvoda (voće, žitarice, živa stoka, mleko) obveznicima poreza na dodatu vrednost, imaju pravo na delimičan povraćaj poreza (8%), tako što je propisano da onaj ko vrši nabavku (otkupljivač) a obveznik je PDV, plaća poljoprivrednom proizvođaču na iznos nabavke PDV nadoknadu po umanjenoj stopi od 8%.
Na primer, ako je jedinična cena poljoprivrednog proizvoda 100,00 dinara, kada se on otkupljuje od poljoprivrednika mora se otkupiti po ceni od 108,00 dinara i to se mora prikazati u priznanici koju potpisuju kupac i poljoprivrednik (osnovica + iznos PDV po stopi 8% = ukupna vrednost). Ovih 8 % je stimulacija koju država daje poljoprivredniku a u propisima se naziva PDV nadoknada poljoprivredniku.
PDV nadoknada se priznaje poljoprivrednicima, koji su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta i koji su upisani kao nosioci, odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva u registru poljoprivrednih gazdinstava, a koji su izvršili promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga obveznicima PDV agregatorima.
Otkupljivači obveznici PDV su dužni da obračunaju PDV nadoknadu u iznosu od 8% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaju dokument za obračun- priznanicu, kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplate poljoprivrednicima u novcu uplatom na tekući račun.
Kupac koji je isplatio poljoprivredniku PDV nadoknadu od 8%, može da koristi taj PDV kao prethodni PDV, tako što će za isti iznos manje platiti svoje obaveze državi po osnovu PDV.
U primeni Zakona o PDV i ostvarivanju prava poljoprivrednika na PDV nadoknadu od 8% imamo situaciju da otkupljivači obveznici PDV u otkupnu cenu uključuju i 8% PDV nadoknade, tako da poljoprivrednici nemaju nikakve koristi od dobre namere zakonodavca da im kroz PDV nadoknadu povrati deo poreza za kupljene inpute za poljoprivrednu proizvodnju.
Možda bi rešenje bilo kroz tačno definisanje otkupne cene kao “otkupna cena bez PDV nadoknade od 8%”, što bi značilo i da u izveštajima o kretanju otkupnih cena žitarica, voća, povrća i žive stoke naglasimo da li je cena sa PDV nadoknadom od 8%. Svrha uvođenja PDV nadoknade od 8% je da od nje imaju korist poljoprivrednici, a ne otkupljivači, dodaje Stefanović.