Proizvođače pšenice i kukuruza prati nevolja i kada je rod „mršav“, ali i kada dobro rodi.
Na tržištu je mnogo robe, a zalihe pšenice su posledica dobrih prinosa u poslednje tri godine, smatra Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije“.
„Dugo sam u ovom poslu i ne sećam se da se u prethodnih trideset godina desilo da su tri uzastopne godine u svetskoj proizvodnji pšenice bile idealne i da su obarani rekordni prinosi i rod. Te tri rekorne godine napravile su zalihe pšenice. Pored finansijske krize u sektoru nafte imamo i visoke zalihe što sve u svemu „gura“ cenu dole. Preporuka proizvođačima je da se oslobode viška jer se bližimo novom rodu“, kaže Saković za poljosfera.rs.
Našim bilansima je bilo predviđeno da izvezemo pšenice negde oko 1.200.000 tona, a kukuruza do dva miliona tona. Za sada smo pšenice izvezli oko 600.000 tona za sedam meseci. Tim dosadašnjim rezultatima čak možemo biti i zadovoljni, smatra Saković.
Problem je što izvoz polako staje i što postoji realna opasnost da u narednih šest meseci bude mnogo manji. Ipak, naš sagovornik se nada da ćemo se „izvući“ i prodati još par stotina hiljada tona kupcima u neposrednom okruženju.
Ukoliko vremenske prilike u nekom od žitorodnih krajeva ne budu povoljne može se nešto promeniti na globalnom nivou, kaže Saković.
Kod kukuruza je za nijansu teža situacija. Izvoz je značajno manji od očekivanog. U protekla tri meseca imamo najmanji izvoz u poslednjih pet godina.
„Kukuruza je izvezeno oko 300.000 tona. To je manje od jednomesečnog izvoza bilo kojeg meseca oktobra, novembra, decembra koji su udarni meseci. Poređenja radi prethodne godine smo u ta tri meseca izvezli nešto više od milion tona, a sada svega 300.000 tona“, pojašnjava Saković.
Moramo uraditi klasifikaciju pšenice po kvalitetnim grupama
„Ovakva situacija na tržištu nateraće nas da klasifikujemo pšenicu. Imamo određenih rezultata, ali to nije ono što bismo želeli i što bismo trebali da imamo. Poređenja radi, prošle nedelje je cena kvalitetne pšenice bila između 19 i 20 dinara, a cena naše prosečne pšenice je između 17 i 18 dinara po kilogramu. Vidi se da je to razlika koja se isplati svima u tom lancu“, kaže Saković.
Posao klasifikacije je mukotrpan, a mi smo na početku. Ne mogu se svi ni baviti tim poslom, podseća Saković i dodaje da skladištari moraju da ispune određene preduslove, da imaju bar nekoliko usipnih koševa i više ćelija za razdvajanje.
„To nemaju svi, ali dobar deo velikih skladištara i mlinara imaju uslove i očekujemo da upravo oni urade više. Veoma je bitno da proizvođači znaju da treba da seju kvalitetne sorte, jer ako budemo imali više kvalitetnih sorti imaćemo i više kvalitetnih grupa“, poručuje naš sagovornik.
