Otežane okolnosti za izvoz žitarica. Šta očekuje proizvođače hrane u Sriiji, a pre svega, one koji proizvode viškove namenjene izvozu?
U 2023. godini pod kukuruzom biće zasejano oko 920.000 hekltara, što će biti pet odsto manje nego u prošloj godini. Sa zasejanih površina u ovoj godini očekuje se rod od 5,7 miliona tona, dok se domaća potrošnja procenjuje na oko 4,3 miliona tona, kaže Sunčica Savović, direktor ,,Žita Srbije’’. Ovo je saopšteno na Danu žitara, u okviru 90. međunarodnog Poljoprivrednog sajma. Na ovoj jubilarnoj priredbi u Novom Sadu mogli su se čuti zanimljivi podaci, piše Branislav Gulan. Posebno o tome šta očekuje proizvođače hrane u Sriiji, a pre svega, one koji proizvode viškove namenjene izvozu.
Problemi Srbije oko izvoza žitarica
Proizvodnja ove žitarice na svetskom nivou biće povećana, a poslednjih meseci 2022. godine i početkom ove uvezene su veće količine semenskog kukuruza. Ove godine ne možemo da očekujemo rekorde u proizvodnji, izjavila je Savović.
„Od početka tržišne godine za kukuruz, u periodu oktobar 2022. godine do aprila 2023. godine, izvezeno je samo 250.000 tona, isključivo zbog problema sa kvalitetom – odnosno toksinima.
Prošle 2022. godine zasejano je 17 odsto više pšenice – na 725.000 hektara. Očekuje se rod između 3,6 i četira tona. „Ove godine sa svim zalihama, očekujemo rekordan izvoz pšenice, ako do njega dođe“, rekao je Slavko Jovanović, ispred udruženja ,,Žita Srbija’’ podsećajući na prošlogodišnju zabranu izvoza koju oni nisu podržali.
Otežane okolnosti
Po rečima Jovanovića Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice sa 17 odsto ukupne svetske trgovine. Očekuje se izvoz roda iz 2022. godini u količini od 45 miliona tona. Ukrajina je u 2021. godini bila na petom mestu u svetu po izvozu pšenice i učestvovala je sa 10 odsto svetskog izvoza. To je bila količina od 19 miliona tona.
Od roda ostvarenog u 2022. godini Ukrajina je do sada izvezla ukupno 36,9 miliona tona pšenice. To je bilo za 18 osto manje nego godinu dana ranije. To znači da je iz ove zemlje u protekloj ekonomskoj godini bilo izvezeno 12,6 miliona tona pšenice, 21,7 miliona tona kukruza i 2,27 miliona tona ječma. Nakon intervencije Rusije u Ukrajini prvi problem i prekretnica za izvoz žitarica iz Srbije bio je „divljanje“ cena na svetskim berzama. Za privredu i proizvođače Srbije situaciju je još otežala zabrana države Srbije za izvoz žitarica.
Do prošle godine Srbija je izvozila oko 80 odsto svojih žitarica Dunavom preko luke Konstanca. Danas to više nije slučaj jer ukrajinska roba koja se tovari u ukrajinskim lukama Reni I Ismailija je veoam ozbiljna konkurencija, navodi Jovanović. Brodari koji su radili Dunav, većinom su prešli da rade na relaciji Ukrajina – Konstanca, a istovremeno pretovarni kapaciteti u luci Konstanca koji su u vlasništvu velikih miltinacionalnih kompanija (čak 90 odsto kapaciteta je u tom vlasništvu) stavljeni su u funkciju izvoza ukrajinskih žitarica, zatim rumunskih, bugarskih pa tek na kraju pristiglih iz Srbije.
Problemi tek dolaze
Zbog toga, Srbija, odnosno njene žitarice i uljarice, veoma teško nalaze mogućnost prevoza. Jer vozarine su dva puta veće nego pre intervencije Rusije u Ukrajini, kao i pretovara u luci Konstanca. Napomenimo da je pre tih teškoća luka u Konstanci važila za glavnu srspku luku. Ona to više nije, pa žitarice iz Srbije moraju tražiti alternativne mogućnosti izvoza. Međutim, za sada ne vidimo koje bi mogle i trebalo da budu alternative za taj prevoz. Jer, i deo jadranskih luka je takođe zauzet sa ukrajinskom robom. Istovremeno ukoliko bi koristili druge luke, za njih imamo veoma problematičnu transportnu infrastrukturfu, napominje Jovanović.
Usled konflikta u Ukrajini Evropska unija je otvorila svoje tržite za robu iz Ukrajine, koja osim morskim putem sada masovno i kopnom „preplavljuje“ evropske zemlje. Od početkla konflikta ukinute su kvote na Ukrajinsku robu i ona danas konkuriše istočno evropskim zemljama koje su bili glavni snabdevači, čak konkuriše i na njihovim tržištima, pa je ukrajinski kukuruz jeftiniji u Mađarskoj nego recimo mađarski! Ova situacija ne ide u prilog Srbiji jer ni tu, čak i ako nam cene budu odgovarale, usled logistike koja je pomerena ka Ukrajini, nećemo moći da izvozimo uobičajene količine.
Jovanović nije optimističan ni kad je u pitanju izvoz budućih roba, a to znači novog roda iz Srbije.
„Cene žitarica u martu 2023. u odnosu na isti period prošle godine su pale za više od 21 odsto, a kod uljarica za više od 48 odsto. Naša izvozna pozicija više nije luka Konstanca zbog prezasićenja ukrajinskim žitom, pa Srbija mora da traži druga tržišta, ali on ne vidi gde. Najviše Rumuni kupuju naš kukuruz, Italijani pšenicu, komšije iz Bosne i Hercegovine suncokret„, kaže Jovanović.
Što se tiče uljarica, u odnosu na 2021. godinu – prošle godine, zbog dve loše sezone, izvoz soje bio je smanjen čak za 90 odsto. S druge strane, dupliran je bio uvoz soje, a primetan veći uvoz ječma, najviše iz Hrvatske. Naša je ove godine zasejana na 202.000 hektaraa, što je 16 odsto manje nego.
Više suncokreta i repe
Na Danu žitara, održanom na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, obeleženo je 45 godina postojanja udruženja „Žita Srbije“ koje okuplja 58 članica među kojima je 12 u Upravnom odboru. Kao i svaki put, i ovaj su najveći izvoznici primili povelje za svoja postignuća. Tako se za najvećeg izvoznika sojinog ulja izdvojila Sojaprotein iz Bečeja, suncokretovog ulja Dijamant Zrenjanin, uljane repice RWA Beograd, soje firma Vimeksim Novi Sad, suncokreta Trading team iz istog grada, ječma CHS, pšenice Agroglobe, a kukuruza – firma Balkan Commodities International koja je proglašena i za izvoznika godine.
Autor teksta Branislav Gulan
