Internet i načini prodaje hrane

internet

Internet može biti korisna platforma za prodaju prehrambenih proizvoda. Svi koji žele na ovaj način da ostvare prodaju hrane moraju uspostaviti adekvatne uslove kako bi bili sigurni da je hrana isporučena kupcu bezbedna.

Od početka 2020. godine, u Srbiji se ubrzano razvijaju modeli trgovine hranom u kojima prodavac i kupac kontaktiraju preko različitih elektronskih sredstava komunikacije, a pri čemu se namirnice isporučuju na adresu kupca.

Prodaja hrane preko interneta

Dragan Kolčić, savetodavac PSSS podseća na koje načine se obavlja trgovina preko interneta. Elektronska trgovina obavlja preko interneta i prodavac robu nudi preko svoje internet stranice (vebsajta) ili vebsajta u posedu trećeg lica koje može posredovati u trgovini mešovitom robom širokog asortimana (na primer. „Ibej“, „Amazon“, „Kupindo“) ili je specijalizovano za prodaju određenih vrsta robe, kao što je hrana (primer „Moja pijaca“, „Gajbica“, „Pijaca na klik“, „Verde Merkato“, itd.).

Vrlo su popularni i drugi načini prodaje koji ne zahtevaju odlazak kupca na prodajno mesto, već se porudžbina vrši preko kataloga, mejla ili telefonom. Kolčić ističe da je primer takve prodaje na daljinu e-Pijaca koju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede spajajući kupce i proizvođače preko internet stranice pijaca.minpolj.gov.rs/ponuda/

internet prodaja

Koje uslove treba ispuniti za prodaju hrane preko interneta?

Prvi uslov koji mora ispuniti preduzetnik ili privredni subjekt koji stavlja hranu u promet jeste da bude registrovan u Centralnom registru u koji se upisuju svi subjekti i njihovi objekti u kojima se obavlja proizvodnja i promet hrane i hrane za životinje, a koji vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Svaki promet hrane, nezavisno od toga da li se odvija na uobičajeni način kroz fizički kontakt kupca i prodavca, ili preko elektronskih sredstava komunikacije, kataloga, mejla, telefona i slično, podleže zahtevima za bezbednost hrane.

Nezavisno od toga da li je hranu proizvelo privredno društvo, preduzetnik ili poljoprivredno gazdinstvo, navodi Kolčić, ona mora biti:

  • Bezbedna, što znači da hrana ne sme biti uzrok trovanja bakterijama, virusima i drugim mikroorganizmima, i da ne sme da sadrži hemijske materije koje su zabranjene. One materije koje su dozvoljene moraju biti prisutne u hrani u količini određenoj propisima u Srbiji.
  • Odgovarajućeg kvaliteta koji je zadat u pravilnicima o kvalitetu pojedinih namirnica ili je onog kvaliteta koji je proizvođač deklarisao na deklaraciji proizvoda.
  • U deklarisanom roku trajanja.
  • Propisno upakovana (osim za sveže voće i povrće), obeležena i transportovana do krajnjeg kupca.

Preduzetnici, privredni subjekti i fizička lica koja se bave proizvodnjom i prometom hrane moraju uspostaviti adekvatne uslove za proizvodnju, skladištenje, transport i isporuku hrane, kako bi bili sigurni da je hrana isporučena kupcu bezbedna, dodaje savetodavac Kolčić.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, za bezbednost hrane odgovoran je onaj koji ju je proizveo i /ili stavio u promet.

Hrana koja se stavlja u promet mora biti adekvatno obeležena, a pri obeležavanju i reklamiranju hrane, proizvođači moraju voditi računa o tome da potrošača ne dovedu u zabludu o vrsti, poreklu i svojstvima hrane. Tokom transporta, hrana ne sme biti izložena zagađenju, a mora se voditi računa da se tokom transporta temperatura lako kvarljive hrane održava u poželjnom opsegu.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede