Organizovano robno berzansko tržište koje organizuje “Produktna berza”
iz Novog Sada i u 2015. godini je pokazalo da je jedini tržišni prostor koji može za svoj finalni proizvod da kaže da je neprikosnoven na ovim prostorima. Taj finalni proizvod se zove “referentna cena”. Način na koji se registruje cena na berzanskom tržištu kandiduje ovu cenu kao reprezentativnu i iz tih razloga i može da nosi epitet referentne cene.
Analizirajući tržište u 2015. godini, poći ćemo od samog kraja. Berzansko tržište na samom kraju 2015. godine je zatvoreno sledećim cenama: pšenica 19,58 din/kg (17,80 bez PDV), kukuruz 17,38 din/kg (15,80 bez PDV) i soja 44,55 din/kg (40,50 bez PDV). Ostale robe zbog male frekventnosti trgovanja ovom prilikom nećemo analizirati. Posmatrajući pomenute cene u odnosu na poslednji dan trgovanja u 2014. godini, situacijaje sledeća: cena pšenice na dan 31.12.2015. je niža za 18,35% , cena kukuruza je viša za 8,22%, dok je cena soje u padu za 4,71%. Ako uzmemo u obzir cene u dolarskim vrednostima, tada je situacija još nepovoljnija sa aspekta tržišne pozicije pojedinih roba. Naime, u dolarskim vrednostima sve tri robe su u padu i to pšenica za 27,00%, kukuruz za 3,25%, a soja za 14,80%.
Generalna ocena tržišta u 2015. godini bi mogla da se okarakteriše u jednoj ključnoj reči, a to je: stabilnost. Ova ocena pogotovo može da se odnosi na period od početka ekonomske 2015/16. godine, odnosno od žetve, pa do kraja godine. Nikada veće svetske zalihe pšenice, kukuruza i soje, uz solidan prinos ovih kultura i na našem tržištu, razlog su velike ponude, kao i nešto nižih i iznad svega izuzetno stabilnih cena. Ovakav razvoj situacijie na tržištu nije odgovarao većem obimu trgovanja, tim pre što su se izvoznici usled prilično popunjenih lučkih terminala na Crnom moru, po prilično niskim cenama u velikoj meri povukli sa tržišta.
Sva predviđanja za narednu kalendarsku godinu svakako moraju za svoju ishodišnu tačku da imaju nivo prenetih zaliha iz prethodne godine, a one će biti veoma velike. To bez sumnje znači da se ni u prvoj polovini naredne godine ne mogu očekivati značajnije promene cena. Šta će se dešavati nakon žetve svakako najviše zavisi od prinosa useva novog roda. Ono što već sada brine svetske analitičare jesu moguće posledice klimatskog fenomena “El Ninjo”, kao i sve češći i sve veći uticaji političkih kriza na tržište hrane.
Kako statistički izgleda 2015. godina najjezgrovitije se može sagledati kroz berzanski indeks PRODEX. Na dan 31.12.2015. godine ovaj indeks beleži vrednost 203,64 indeksnih poena, što je za svega 2,73 indeksnih poena više u odnosu na vrednost ovog pokazatelja na dan 31.12.2014. godine. Realna vrednost PRODEX-a indeksirana u dolarsku vrednost je međutim za 13,24 indeksnih poena niža na dan 31.12.2015. u odnosu na poslednji dan u 2014. godini. Konkretno vrednost “dolarskog” PRODEX-a na dan 31.12. 2015. godine iznosila je 113,47 indeksnih poena u odnosu na 126,71 indeksnih poena poslednjeg dana trgovanja u 2014. godini.
Izvor: Produktna berza
