Претрага
Претрага

Trihineloza opasnost koja preti. Ne rizikujte, kontrolišite meso

Trihineloza je zoonoza. Zaraženo meso je opasno za zdravlje čoveka. Prenos bolesti sa životinje na čoveka moguće je sprečiti obaveznim pregledom mesa. Trihinelozu uzrokuje parazit,...

Galenika

Trihineloza je zoonoza. Zaraženo meso je opasno za zdravlje čoveka.

Prenos bolesti sa životinje na čoveka moguće je sprečiti obaveznim pregledom mesa.

Trihinelozu uzrokuje parazit, valjkasti crv Trichinella spiralis. 

Trihinelom se najčešće zaraze domaće i divlje svinje, pacovi, lisice, medvedi, psi, jazavci… Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane.

Odrasli parazit živi u crevima oko mesec dana i za to vreme izluči veliki broj parazita u organizam nosioca. Larve limfotokom i putem arterijskog krvotoka preplavljuju čitav organizam. U poprečno-prugastim mišićima se zaustavljaju, brzo rastu, poprimaju spiralni oblik i dovode do reakcije okolnog tkiva. Tako se stvara zapaljenska čaura u kojoj larve žive od jedne do čak i trideset godina!

Trihineloza opasna bolest i za čoveka

Konzumiranjem zaraženog mesa i mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve parazita može se zaraziti i čovek.

Da li će se trihineloza javiti i kod ljudi zavisi i od navika korišćenja svinjskog mesa. Bolest se javlja nakon konzumiranja zaraženog mesa, kobasica ili prerađevina od mesa koji su konzervirani sušenjem ili nisu dovoljno termički obrađeni.

Zaražena životinja ne pokazuje znake bolesti

Zaraženost životinje se može utvrditi jedino pregledom na trihinelu.

Ovaj pregled je važan jer ne možemo znati da li je životinja, u ovom slučaju svinja koju smo odgojili, zaražena ili ne jer se na njoj ne primećuje da je bolesna. Ona jede, napreduje, uobičajeno se ponaša.

Zato je trihineloskopski pregled mesa pravi način da se utvrdi da li postoji zaraza.

Za pregled se uzima uzorak sa krune dijafragme koja se nalazi uz kičmeni stub. Uzorak se uzima sa obe strane.

uzimanje-uzorka-trihinela

Ukoliko se istovremeno kolje više svinja, uzorak se uzima od svake životinje posebno.

Uzorke mesa treba predati u veterinarsku stanicu, ambulantu, ili instutut.

Trihinelom mogu biti zaražene svinje različite starosti, pa i prasad. Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake.

Do dobijanja nalaza da je meso ispravno, ne treba probati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine.

Termičku obradu treba izvršiti na temperaturi većoj od 70 °C, dok se boja mesa u svim delovima ne promeni od ružičaste u sivu.

Inkubacija kod ljudi traje 8-30 dana. Simptomi su bolovi i grčevi u mišićima, oticanje očnih kapaka, povišena telesna temperatura, povraćanje. Bolest može biti i fatalna.

Kontinuirana deratizacija i higijena neophodni!

Visoku zaraženost trihinelozom imaju pacovi. Zbog toga je deratizacija vrlo značajna mera za sprečavanje brojnih zoonoza uključujući i trihinelozu.

Deratizacija treba da se sprovodi kontinuirano i sistematski uz pravilno odstranjivanje uginulih pacova.

 

 

 

 

 

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno