Претрага
Претрага

Tovljenici skuplji – mlevene kosti u viršlama

Cena utovljenih svinja do 120 kg sa 140-160 dinara povećana je na 175-180 dinara i pored uvoza iz Mađarske. Najniža otkupna cena svinja bila je...

svinja krmaca i prasici
Galenika

Cena utovljenih svinja do 120 kg sa 140-160 dinara povećana je na 175-180 dinara i pored uvoza iz Mađarske.

Najniža otkupna cena svinja bila je u severnom Banatu (teže svinje) 135 dinara, a najčešće su u periodu pada tokom mesec dana klaničari plaćali svinje oko 160 dinara, sa čime su tovljači izgubili dobit, jer je cena kukuruza, osnovna sirovina u hrani, dostigla 22 din/kg.

Prema istraživanju koje je sproveo list „Gazdinstvo”, niko od tovljača sa farmom od 100 i više tovljenika nema ugovor sa klaničarima, izuzev par gazdinstava iz okoline Sremske Mitrovice sa „Mitrosom”. Umesto uspostavljanja poslovnih odnosa sa klanicama gazdinstva prozivaju „druge da obezbede cene”, pri tom misleći na državu, što je bez osnova.

– Sa ovakvim opredelenjem bez ugovora farmeri će još dugo za klaničare ostati samo snabdevači sirovinama, a ne partneri, što klanična industrija koristi ciljanim otkupom svinja u inostranstvu i poravnavanjem – „peglanjem” troškova – kaže dr Ivan Radović, sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodaje da sporadični uvoz svinja neće dugoročno poremetiti tov u Srbiji. – Čim nastane veća potražnja za tovljenicima klaničari će zahtevati ugovore sa farmerima i tada će i početi puni poslovni odnosi – kaže dr Radović i podseća da je krajnje vreme da se tovljenici plaćaju na liniji klanja.

Klanična industrija u trgovini sa farmerima, pogotovo malima, ima lak posao, jer su tovljači razjedinjeni, sumnjičavi na svako udruživanje, pa i okupljanje u zadrugu, kaže Čedomir Keco iz grupe „Agroexit” i dodaje da je krajnje vreme da se formiraju regionalne proizvodne grupe, između ostalog i odgajivača svinja. On ističe da u svinjarskoj proizvodnji ima nekoliko otvorenih pitanja koje je dužna rešiti državna administracija.

– Sramota je da još nismo za eliminisanje klasične svinjske kuge doneli jasan program i izvršili reonizaciju područja. Isto, bruka je i uvoz  otpadnog mesa iz EU, pogotovo onog sa mlevenim kostima, koje pojedini prerađivači pakuju u finalne proizvode i snažno reklamiraju, pa nam deca jedu viršle u vrtićima po ceni od 99 dinara za kilogram, a tamo su mleko u prahu i mlevene kosti iz uvoza plaćane 0,36 eurocenti po kilogramu.

Iz Privredne komore Srbije ovih dana su saopštili da je u prvih sedam meseci ove godine Srbija uvezla 30 odsto više svinjskog mesa nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: agroservis.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno