U postupku balansiranja obroka za preživare poklanja se adekvatan značaj svim ishrambenim pokazateljima.
Ne tako davno, pre nekoliko decenija, ovaj postupak je podrazumevao razmatranje manjeg broja parametara, pre svega suve materije, sadržaja proteina, vlakana, kaclijuma i fosfora.
Napredak u brojnim nutricionističkim istraživanjima, novi iskoraci u domenu analize stočne hrane, kao i razvoj računarskih tehnologija, doveli su do toga da se u postupku balansiranja obroka za goveda prati ogroman broj parametara istovremeno. Neretko se razmatra čak i do 30 pa i više pokazatelja.
Veliki značaj poklanja se i pitanju sadržaja masti i ulja u suvoj materiji obroka.
U tom kontekstu sve više se uzima u obzir i sastav lipidne komponente suve materije, a kao jedan veoma značajan pokazatelj može da se izdvoji IT3 indeks. To je pokazatelj odnosa omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Mera je količine i dostupnosti omega 3 masnih kiselina u stočnoj hrani.
U današnje vreme postaje standardni ishrambeni pokazatelj. Sve više je uobičajeni element brojnih sistema normiranja potreba životinja, i savremenih računarskih programa za balansiranje obroka životinja.
Prema rasi i obrok
Kada je reč o rasama goveda za proizvodnju mleka, IT3 indeks treba da bude u intervalu od 40- 120, što zavisi od konkretne mlečnosti i načina podele hrane.
U uslovima delimično mešanog obroka, tzv. PMR (partial mixed ration), to su vrednosti indeksa na nivou od 100-140, za krave koje proizvode mleko u količini od 30-50 kg/dan.
U uslovima konzumiranja kompletno mešanog obroka tj. TMR-a (total mixed ration) preporučuju se vrednosti od 40-120, u intevalu proizvodnje mleka od 25-40 kg/dan.
Međutim, u uslovima konzumiranja kabaste hrane i značajnijeg pada telesne kondicije posle teljenja, preporuke za IT3 indeks mogu da budu i veće.
U obrocima priplodnih junica preporučuju se vrednosti indeksa od 20-50, u zavisnosti od uzrasta i sastava obroka.
Primenjuju se i posebne preporuke za rase goveda za proizvodnju mesa. Za većinu evropskih kontinentalnih tovnih rasa goveda, predlažu se vrednosti IT3 indeksa od 50-70 u obrocima za mlade bikove, odnosno 90-120 za tovljenike, junice i krave dojilje.
Vrednosti IT3 indeksa zavise od brojnih faktora, a u prvom redu od botaničkog porekla hraniva, osobina zemljišta, agroekoloških uslova u celini, faze vegetacionog ciklusa u momentu ubiranja useva, kao i načina obrade i skladištenja hraniva.
U zelenoj masi travnjaka, početkom pašne sezone, vrednosti IT3 indeksa je nivou od približno 11, dok kasnije tokom leta i jeseni ta vrednost može da bude i duplo niža. U slučaju engleskog ljulja radi se o vrednostima IT3 indeksa od 8-12 na zemljištima srednjeg i visokog kvaliteta, dok su na siromašnim zemljištima u intervalu od 5-8.
Konzervisanjem kabaste stočne hrane, bilo da se radi o spremanju sena ili siliranju, vrednosti IT3 indeksa se značajno umanjuju, pa čak dostižu i negativne vrednosti u slučaju kukuruzne silaže.
Vrednosti IT3 indeksa u zrnu žitarica i proizvodima njihove prerade u većini slučajeva su negativne, i to u intervalu od 0 do -1.
U proizvodima na bazi soje vrednosti IT3 indeksa su još niže, čak i do -5, a u slučaju sporednih proizvoda prerade suncokreta do -40.
Pašni model ishrane
U posednjih 50 godina mnogi tehnološki elementi u ishrani krava, pa i u stočarstvu uopšte, značajno su se promenili.
Danas se krave najčešće hrane obrocima na bazi kukuruzne silaže, kao i proizvoda prerade soje i žitarica. Pašni model ishrane je sve ređi. Posledice opisanog su dalekosežene, i projektuju se i na zdravstveno stanje humane populacije, koja se nalazi na vrhu lanca ishrane. Tu se prvenstveno misli na brojna oboljenja koja su kod ljudi sve učestalija, a pre svega gojaznost, poremećaje funkcije kardiovaskularnog sistema i gastrointestinalnih oboljenja, pa sve do kancera.
U pašnim modelima ishrane goveda, vrlo često se zapažaju visoka proizvodnja mleka, efikasna reprodukcija i dobro zdravstveno stanje, na početku pašne sezone.
Među brojnim faktorima, koji se dovode u vezu sa ovim promenama, je i relativno visok sadržaj lipida u mladoj zelenoj masi, kao i visok sadržaj omega 3 masnih kiselina. U uslovima kontinuirane godišnje ishrane životinja, konzervisanim kabastim hranivima, unos ovih masnih kiselina u organizam se smanjuje a povećava se unos omega 6 masnih kiselina. Povoljni efekti pašne ishrane izostaju, ukoliko se ne primene alternativna rešenja.
Prevencija bolesti
Adekvatnim i kompleksnim tehnološkim postupcima obrade pojedinih hraniva, kao što je npr. seme lana, moguće je i u ovakvim uslovima ishrane dovesti vrednosti IT3 indeksa u optimalne okvire. Na taj način doprinosi se prevenciji čitavog niza metaboličkih poremećaja, od masne degeneracije jetre do ketoze i acidoze.
U uslovima optimalizacije IT3 indeksa u obroku krava, povećava se potencijal resorbcije u buragu.
Značajan povoljan efekat obimnijeg konzumiranja omega 3 masnih kiselina je i povećana produkcija progesterona, usled čega se poboljšava stepen embrionalnog preživljavanja i povećava plodnost.
Značajni efekti se manifestuju kroz povećanu proizvodnja mleka, smanjen sadržaj broja somatskih ćelija u mleku i unapređenje imunog statusa životinja. Međutim, neretko su ovakva rešenja povezana i sa padom sadržaja mlečne masti.
U tom smislu konkretni efekti zavise i od kompletne kompozicije obroka i palete korišćenih hraniva. U prvom redu potrebne su intervencije kao što je zamena dela kukuruzne silaže senažom strnih žita, uz ograničeno konzumiranje hraniva sa visokim sadržajem slobodnih nezasićenih masnih kiselina, kao što su proizvodi dobijeni na bazi termičke obrade punomasnog zrna soje.
Ograničenja konzumiranja su potrebna i kada se radi o sporednim proizvodima fermentacije žitarica, kao npr. u slučaju trebera.
Dodatno se preporučuje i upotreba pufera u ishrani krava u laktaciji, realizacija adekvatnog sadržaja kalijuma u obroku, kao i optimalizacija katjonsko-anjonske ravnoteže u obrocima (DCAD).
Takođe, potrebna je i visoka tehnološka disciplina kada je reč o tehnici podele hrane, prvenstveno u kontekstu strukture, konzistentnosti i homogenizacije kompletnih mešanih obroka (TMR). Uvažavanjem opisanih preporuka smanjenje sadržaja mlečne masti može da bude u prihvatljivim okvirima, uz značajno povećanje proizvodnje mleka.
Mihailo Radivojević, naučni saradnik za ishranu domaćih životinja u Institutu “PKB Agroekonomik”
Izvor: Poljoindustrija
Foto: A.M.
PREPORUČUJEMO: Kako pravilno organizovati ishranu priplodnih ovaca
