Određene bolesti ovaca se mogu lečiti, ali je mnogo bolje za životinju da delujemo preventivno i sprečimo nastanak i širenje bolesti.
Osim za životinju preventivna zaštita odgajivaču smanjuje troškove lečenja bolesnih grla.
Na koji način održavati preventivnu zaštitu ovaca saznajemo od Slavice Petrović, savetodavca PSSS.
Preventivna zaštita i bolesti ovaca
Preventivna zaštita obuhvata redovno tretiranje ovaca i jagnjadi odgovarajućim vakcinama i antihelminticima radi sprečavanja pojave određenih bolesti, ali i njihovih širenja, održavanja dobrog zdravlja, priplodne kondicije, smanjenju utroška hrane za kilogram prirasta, kao i brži rast i razvoj mladih životinja.
Preventiva obuhvata držanje ovaca u odgovarajućim uslovima, pravilnu ishranu prema uzrastu i potrebama grla i drugo.
Preventivna zaštita sprovodi se protiv parazitarnih, zaraznih i drugih bolesti.
U ovčarstvu te bolesti često izazivaju velike materijalne i finansijske štete koje nastaju kao posledica troškova lečenja, a najčešće i u ginuća.
Parazitarne bolesti dele se na spoljašnje i unutrašnje. Od unutrašnjih bolesti najčešća je metiljavost, a od spoljašnjih najveće probleme predstvalja šuga ovaca.
Zarazne bolesti u ovčarskoj proizvodnji jesu najčešće zarazna šepavost i enterotoksemija. Može se pojaviti i enzootski pobačaj ovaca, kao i bruceloza ovaca. Ostale bolesti koje se takođe mogu javiti su često posledica nepravilne ishrane i naglo uzimanje određenih hranjiva što može dovesti do raznih poremećaja u varenju i trovanja grla (intoksikacije).
Često se posle jagnjenja javljaju bolesti koje su vezane za upale porođajnih organa, a najčešće kao posledica zaostajanja delova ili cele posteljice i porođajnih tečnosti.
Bolesti vimena – mlećne žlezde jesu najčešće razne upale dela ili celog vimena, odnosno mastitisi.
Nepovoljni uslovi držanja životinja u malom, zatvorenom prostoru sa slabom ventilacijom i vlažnom prostirkom omogućuje pojavu zarazne šepavosti, bronhopneumonije, šuge.
Metiljavost
Od parazitarnih bolesti najčešća bolest kod svih preživara (goveda, ovaca, koza) je metiljavost.
Metiljavost se najčešće i najviše javlja u barskim, nizijskim i poplavnim područijima pogotovo u kišnim periodima godine.
Bolest se javlja u akutnom i hroničnom toku. Akutni oblik obično traje 4-6 nedelja. U tom vremenu dolazi do upale potrbušnice i probavnih smetnji. Ovca prestaje da jede, preživa, često dobija proliv, naglo gubi u težini i vuna postaje gruba i neuredna. Telesna temperature se povećava i do 42 ˚C. Gravidne životinje mogu pobaciti.
Bolest može da traje i dosta kratko, a životinja može uginuti i za sedam dana od prvih znakova bolesti. Metiljavost se najčešće javlja pred kraj leta, u jesen i tokom zime.
Hronični oblik traje duže od šest nedelja. Životinje slabije jedu, polako gube na težini, vuna je neuredna i ispada u čupercima. Ispod donje vilice javlja se otok i nakuplja se tečnost u trbušnoj duplji. Temperatura je u granicama normale. Bolest se najčešće javlja tokom zime i u proleće.
Preventivna zaštita se sastoji u redovnom tretiranju ovaca i jagnjadi protiv parazitarnih bolesti što proizvođače upućuje na stručnu veterinarsku pomoć. Da bi se životinje što pre oporavile potrebno im je davati kvalitetnu hranu, vitamine i minerale u smešama žitarica ili kompletne koncentrovane smeše.
Preventiva obuhvata i meliorativno uređenje livada i pašnjaka, tj. njihovo isušivanje da bi se sprečilo razmnožavanje barskog pužića kao nosioca metiljavosti.
