Poroznost kostiju ovaca može dovesti i do drugih zdravstvenih problema.
Ovce pretežno leže, gube apetit, mršave, smanjuju mlečnost, rađaju slabo vitalnu jagnjad.
Zašto nastaje poroznost kostiju kod ovaca? Kako da prepoznamo problem, a kako da lečimo obolele životinje? Savete daje Radosav Vujić, dipl. inženjer stočarstva Poljoprivredne stručne službe Srbije.
Osteomalacija (poroznost kostiju) označava slabost kostiju ovaca, nastalu kao posledica gubitska minerala (kalcijuma i fosfora), koji daju čvrstinu kostima.
Oboljenje je hronične prirode i javlja se pretežno kod ovaca u punoj laktaciji i kod bremenitih.
Osteomalacija se naročito ispoljava za vreme sušnih godina i u regionima gde su pašnjaci podvodni i gde je trava lošeg kvaliteta.
Uzroci oboljenja
Osteomalacija nastaje iz dva osnovna uzroka: usled pojačanog odavanja i izlučivanja minerala iz organizma i usled nedovoljnog unošenja minerala putem hrane.
Slabost kostiju može da nastane u slučajevima kada organizam gubi veće količine kalcijuma i fosfora putem mleka i kada se znatne količine ovih minerala koriste za izgradnju skeleta ploda kod bremenitih ovaca , uz nedovoljno unošenje putem hrane.
Da bi organizam ovaca nadoknadio gubitak ovih minerala i održao potreban nivo u krvi, on koristi minerale iz sopstvenih kostiju, tako da posle toga one postaju slabe, savitljive i neotporne. Ova pojava se zove demineralizacija, a samo oboljenje osteomalacija.
U nastajanju osteomalacije značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina D.
Znaci oboljenja
U početku oboljenja životinje ne pokazuju znake koji bi pobudili sumnju da se radi o osteomalaciji.
U kasnijoj fazi, primećuje se kod ovaca nastran apetit, koji se ispoljava u lizanju zidova, uzimanje prostirke, pijenju osoke i slično. Obolele životinje su slabe na nogama i zato pretežno leže, gube apetit i mršave.
Sjagnjene ovce rađaju slabo vitalnu jagnjad, neotpornu i podložnu drugim oboljenjima. Ovce u laktaciji smanjuju mlečnost, a vuna je slabog kvaliteta.
Lečenje i profilaksa
Lečenje obolelih ovaca se sastoji u davanju mineralnih preparata, naročito kalcijuma i fosfora, a zatim vitamina D.
Pre nego što se počne sa davanjem mineralnih dodataka, dobro je da se ispita krv na sadržaj minerala kalcijuma i fosfora, da bi se na osnovu toga odredilo koji mineral nedostaje. Tek posle toga, može se pristupiti davanju odgovarajućih mineralnih preparata.
S obzirom da se nedostatak minerala najčešće ispoljava za vreme zime i u rano proleće potrebno je u to vreme priteći u pomoć i dodavati ovcama mineralne dodatke u hrani. To se naročito odnosi na sjagnjene ovce, kao i one koje su u najvećoj laktaciji.
Dodavanje minerala se mora vršiti i za vreme sušnih godina, kada je hrana siromašna kalcijumom. Ako se ovce hrane pretežno senom i lucerkom, njima nedostaje fosfor i zato im treba davati zrnastu hranu, mekinje i slično.
