Ozimi krmni grašak je odličan izbor za pripremu koncentrovane stočne hrane i ne zahteva termičku obradu zrna.
Prioritet stočara je da obezbede sigurnost i stabilnost u proizvodnji kabaste stočne hrane. Zato na svojim njivama seju krmno bilje.
Odličan izbor za setvu je ozimi krmni grašak. Ova biljka je značajna jer obezbeđuje proteine.
Protekla sezona je za proizvodnju krmnog bilja bilja umereno povoljna, ocenjuje dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
„Imali smo problem kasne setve jarog graška, jare grahorice, pojavu kasnih mrazeva, sneg u martu, prevlaženo zemljište, pa se kasnilo u setvi jarih krmnih biljaka. Onda je suša u aprilu i maju sa temperaturama i do 30 stepeni značajno redukovala prinos jarih, jednogodišnjih leguminoza. Što se tiče lucerke najveći problem je bio spremiti seno zbog čestih kiša tokom juna, jula i avgusta. Domaće tržište je bilo gladno sena, a seno lucerke se ove godine jako tražilo“,
Takva godina je apostrofirala značaj ozimih kultura, kaže Karagić i dodaje da se najviše traži seme ozimog graška za zrno sorte NS Mraz. Osim na domažem tržištu Institut veliku količinu semena izvozi. Za ozimi grašak posebno su zainteresovani kupci iz Rumunije, Ukrajine i Turske.
„Žetva ovog ozimog graška ove godine je bila prvog juna, a prinos je bio 4,5 tone suvog zrna/ha. To je od velikog značaja za naše stočare“, kaže Karagić.
Ozimi grašak NS Mraz sadži sirovih proteina 23-25 % sa vrlo niskom količinom antinutritivnih materija u zrnu, što znači da ne zahteva termičku obradu zrna. Vrlo je rana sorta, ujednačenog sazrevanja. Visina stabla je 50-70 cm, poseduje afila tip lista, liske su preobražene u vitice, što je čini veoma tolerantnom prema poleganju.
Ozimi grmni grašak je odličan izbor za pripremu koncentrovane stočne hrane kako za muzne krave, tako i za tov junadi, svinja ili živine.
U zavisnosti od vrste i kategorije stoke zavisi i udeo graška u koncentrovanom delu obroka se razlikuje. Na primer u završnim fazama tova svinja i do 30 % može da zameni sojinu sačmu. Na ovaj način stočar može da utiče na smanjenje glavnog troška u stočarstvu, a to je trošak za stočnu hranu.
O setvi ozimog grmnog graška sorta NS Mraz – saveti dr Karagića
Za ozimi krmni grašak preporučujemo plitko oranje, dubina osnovne obrade na 2o-25 cm. Ne mora da bude preduboko, važno je da bude oranje. Dajemo prednost oranju u odnosu na tanjiranje.
Što se tiče đubrenja, naravno preporučujemo đubrenje na osnovu analize zemljišta. Ako je proizvođač nema 300 kilograma 15:15:15 je najsigurnija varijanta.
Predsetvena priprema: kvalitet predsetvene pripreme treba da bude kao za pšenicu, poravnatost dobra, a usitnjenost kao za pšenicu.
Setva se obavlja žitnim sejalicama.
Setvenu normu, zavisno od mase hiljadu semena treba odrediti precizno, ali to je oko 200 kilograma graška po hektaru.
Seje se čist grašak, bez potpornog useva. Setvu treba obaviti Optimalni rok za setvu ozimog krmnog graška je poslednja dekada septembra i početak oktobra, čime se obezbeđuje da biljke uđu u zimski period dobro pripremljene, visine oko 10 cm.
Nakon setve, ukoliko u narednih do pet dana nije prognozirana kiša, preporučuje se valjanje jer se na taj način izaziva kretanje vode iz dubljeg u plići deo oraničnog sloja zemljišta u kome se nalazi seme.
Nakon valjanja primena herbicida kako bi se suzbili korovi.
Krajem februara može se dati, ukoliko je zemljište nižih proizvodnih svojstava, nekih 35-40 kilograma azota da grašak ima dovoljno da krene dok ne formira kvržice. Nakon formiranja kvržica grašak se sam snabdeva azotom iz atmosfere.
Potrebna je primena insekticida i fungicida u vreme početka cvetanja i to je praktično jedini pravi trošak, jer treba suzbiti lisne vaši i graškov žižak primenom nekog insekticida. Primeniti fungicide kako bismo sprečili štete koje mogu nastati od antraknoze graška ili pepelnice.
Kombajniranje se obavlja do polovine juna.
Doktor Karagić kaže da naši proizvođači postižu prinose sa ovom sortom 5-6 tona zrna po hektaru u redovnoj godini. U organskoj proizvodnji prinosi dostižu i 3,8 t/ha.
