Uz mastitis i sterilitet, treći ali ne manje štetan faktor u govedarstvu i to posebno u proizvodnji mleka su problemi sa papcima.
Zašto je važno ne preskakati orezivanje papaka kod krava i kako prepoznati da životinja ima problem izazvan problemima sa papcima saznajemo više od Zorana Nikolića dipl. inženjera PSSS.
Govedarsku proizvodnju na našem području karakteriše uglavnom vezani sistem držanja.
Ceo život, od rođenja pa do izlaska iz štale na klanje, većina grla provede vezana uz jasle. Izuzetak su samo pojedini proizvođači u nekim selima gde se za napajanje goveda koriste zajednička seoska pojila. To je jedina prilika za minimalno kretanje krava i korišćenje jeftinih blagodeti prirode kao što su sunce i čist vazduh.
Ovakav način držanja krava teško će biti promenjen u neko skorije vreme iz dva razloga. Objekti za slobodno držanje krava sa tzv. „lige boksovima“ predviđeni su za veći broj grla nego što gaje naši proizvođači. Takvi objekti ujedno zahtevaju i izgradnju izmuzišta što je za naše stočare, sa relativno malim brojem krava, velika investicija. S druge strane, korišćenje ispusta, kao jeftinog a korisnog rešenja, uglavnom je ograničeno malom površinom i lošom organizacijom ekonomskog dvorišta.
Papci krava rastu 5 do 10 mm mesečno. Verovatno bi se toliko i trošili kada bi se grla kretala. Vezani sistem držanja doveo je do bitnog narušavanja ravnoteže između porasta i trošenja papaka u korist porasta. Rezultat svega toga su sve duži, često deformisani papci, a posledica na kraju je smanjena proizvodnja mleka kod grla sa takvim papcima.
Uz mastitis i sterilitet, treći ali ne manje štetan faktor u govedarstvu i to posebno u proizvodnji mleka su problemi sa papcima.
Neodržavani i zapušteni papci muznih krava, koje većinu vremena provode u štali, direktno utiču na proizvodnju mleka. Prema nekim podacima, i to na svetskom nivou, proizvodnja mleka kod visokomlečnih grla, zbog problema sa papcima, može biti manja za 30 pa i više procenata.
Krave oko 45 % vremena provode u ležanju a oko 55 % u stajanju i kretanju. Kod krava sa nepravilnim papcima taj odnos se menja u korist ležanja. Krave sa preraslim i deformisanim papcima:
– sve duže leže
– kada se kreću, kreću se sporije i teže.
Skraćivanje vremena stajanja ima za posledicu to da krave skraćuju vreme za neke aktivnosti koje obavljaju za vreme stajanja ( ishrana, napajanje itd. ) i izbegavajući stajanje teže da što pre legnu. U ležanju provode više vremena od krava sa zdravim papcima. Ako se kreću, krave koje imaju problema sa papcima, kreću se teže i sporije.
Papke kod krava orezivati bar dva puta godišnje
Cilj svega ovoga što je do sada navedeno je da stočarima ukažemo na potrebu da se papci krava uredno održavaju.
Neophodno je bar dva puta godišnje vršiti orezivanje papaka.
U kojim terminima će se to raditi zavisi od načina držanja krava. Tamo gde se krave još uvek drže na ispaši, prvo orezivanje treba raditi 3 do 4 nedelje pre izlaska na ispašu a drugo pri kraju perioda ispaše ili neposredno po povratku u štalu. Gde se krave drže vezano, termin orezivanja papaka određuje se proizvoljno ali uz obavezu da se radi dva puta godišnje.
Što se samog orezivanja tiče, to treba prepustiti majstorima tog zanata.
Za one koji to sami rade, dajemo orijentacione dimenzije papka:
– prednja visina ………………………..80–90 mm
– zadnja visina ………………………… 40–50 mm
– dužina tabana ……………………….100–130 mm
– širina tabana ………………………….40–60 mm
