Klaster akvakulture „Naša riba“ razvija i promoviše ribarstvo u Srbiji i utiče na povećanje i popularizaciju potrošnje kvalitetne ribe iz domaćih ribnjaka
Proizvodnja ribe u poslednjih deset godina u Srbiji beleži drastičan pad. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2021. godini proizvedeno je za 30 odsto manje ribe nego u 2020. godini. Površina ribnjaka u eksploatacji u 2021. godini bila je blizu 6.300 hektara od čeka je najviše šaranskih.
Godišnja potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je do sedam kilograma, što je veoma skromno u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima je potrošnja čak i 35 kilograma. Uvozimo više od 70 odsto ribe, najviše sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama… i to konzerviranu i smrznutu ribu, a najmanje svežu.
Ribarstvo kao segment stočarstva ima veliki potencijal i na tu činjenicu podsećaju proizvođači konzumne ribe, uz konstataciju da je konzumiranje domaće sveže ribe benefit za stanovništvo. Sa ciljem da razviju i promovišu ribarstvo u Srbiji i utiču na povećanje i popularizaciju potrošnje kvalitetne ribe iz domaćih ribnjaka osnovan je Klaster akvakulture „Naša riba“. Ideja o osnivanju nastala je pre više od godinu dana, kaže predsednik Upravnog odbora Žolt Pinter. Sada klaster ima petnaest članova i to su svi veći ribnjaci kao i mrestilišta i dve velike fabrike za proizvodnju hrane za ribe.
Jedan od ciljeva klastera je da organizuju ozbiljnu medijsku kampanju i ukažu zašto je važno u jelovnike uvrstiti ribu i na koje načine je pripremati. U kampanju će se, dodaje Pinter, uključiti i nutricionisti i lekari. Osim toga, kroz različite aktivnosti približiće potencijalnim potrošačima ribe proces proizvodnje od mlađi do ribe za konzumaciju.
Brendiranje i standardizacija domaće ribe važni ciljevi klastera „Naša riba“
Često se komentariše da je riba skupa, a naš sagovornik podvlači da je za proizvodnju kvalitetnog šarana potrebno sprovesti niz procesa i da to traje i tri godine, a ulaganja su velika. Za članove klastera važno je povećanje proizvodnje kvalitetnog šarana uz standardizaciju i brendiranje. Smatraju da su deklarisanje i transparentnost o tome da potrošači kupuju domaćeg, svežeg šarana i ostale domaće ribe, kao i dobra saradnja sa trgovinama vrlo važni kako bi se unapredili i proizvodnja i plasman.
U cilju jačanja klastera „Naša riba“ i sagledavanja realne slike u regionu i Srbiji, pokrenuta je saradnja sa relevantnim instutucijama u regionu. Članovi klastera posetili su Institut za ribarstvo i akvakulturu u Szarvasu u Mađarskoj. Dogovorena je saradnja, a Institut je podržao rad klastera i preko FEAP (Federation of European aquaculture producers), ističe Pinter.
„Iskustvo Mađara bio je primer kako treba raditi. Naši susedi su pokrenuli kampanju za povećanje potrošnje svoje domaće ribe i popularizovali su potrošnju šarana. Za četiri godine koliko je trajala kampanja kroz različite akcije, kao što su sniženja, riba petkom, širenje recepata za pripremu jela od ribe, mapiranje ribarnica uspeli su da povećaju potrošnju ribe za 20 odsto“, navodi naš sagovornik.
Sve ciljeve klastera moguće je ostvariti uz savladavanje poteškoća i problema kojih ima u ribarstvu, smatraju članovi. Srbija koristi tek deset odsto kapaciteta za proizvodnju ribe, a šanse za značajno povećanje proizvodnje i izvoz su velike. Pinter podseća da kada bi ribnjaci radili punim kapacitetom uz izvoz kvalitetne domaće ribe država bi imala značajnu korist, jer samo u Evropskoj uniji nedostaje više od milion i po tona ribe.
Subvencije za proizvodnju ribe moraju biti značajno veće
Za domaće proizvođače ribe opterećenje je i to što ih država ne podržava merama za koje smatraju da su razvojne, a nameti su previsoki i značajno veći u odnosu na evropske proizvođače. Subvencije za ribarstvo su simbolične, objašnjava naš sagovornik. Iako kroz PDV, vodne doprinose i ostale obaveze koje imaju prema državi plaćaju i do milijardu dinara, dobijaju subvencije samo deset dinara po kilogramu proizvedene i prodate konzumne ribe. Pinter ističe da podsticaji za ribarstvo moraju biti veći, posebno subvencije koje treba da budu bar 40 dinara po kilogramu ribe, a valjalo bi razmotriti i smanjenje vodnog doprinosa.
Narastajući problem, koji nije specifičan samo za ribarstvo već i za mnoge proizvodne sektore, je nedostatak kvalitetne radne snage. Sve je manje iskusnih radnika, a mladi ne žele da se bave ovim poslom koji je zahtevan i težak. Osim toga danas ne postoji ni stručno školovanje za ovaj profil zanimanja kao što je to bilo ranije kada su postojali posebni smerovi za ribare u stručnim školama. O tome bi trebalo da se vodi računa, jer možemo povećati površine pod ribnjacima, tehnologiju proizvodnje i prinose, ali ako nemamo kvalifikovanu radnu snagu nećemo uspeti da podignemo ribarstvo na više grane, smatra naš sagovornik.
„Naša riba“: Nauka i praksa rešenje za probleme
Jednako je važno ostvariti bolju saradnju sa stručnjacima i institucijama koje se bave naukom.
„Koliko je to važno potvrđuje i problem koji se poslednjih sedam godina javlja u našoj proizvodnji. Reč je o pojavi virusnih bolesti koje u proleće i jesen odnose veliku količinu mlađi i ribe koja je spremna za tržište. Članovi našeg klastera planiraju da sarađuju sa Institutom za ribarstvo u pronalaženju rešenja kako bismo sprečili desetkovanje proizvodnje. Verujemo da ćemo zajedno uspeti u tome“, siguran je Pinter. Ujedinjenjem proizvođača ribe i hrane za ribe, kao i prerađivača, stručnjaka za marketing, naučnih i državnih institucija oko istog krajnjeg cilja dovešće do podizanja proizvodnje kvalitetne ribe u našoj zemlji.
Uzgoj ribe je profitabilna proizvodnja koja vraća uložena sredstva za oko četiri godine, stalno podsećaju poznavaoci prilika u ribarstvu i agroekonomisti. Uslovi za zasnivanje šaranskih ribnjaka u Vojvodini su idealni i za te namene mogla bi se iskoristiti slatinasta zemljišta na skoro 200.000 hektara. Dobrobit konzumiranja ribe za zdravlje potvrđeno je kroz mnogobrojna istraživanja. Na našim trpezama poslužujemo domaće ribe, šarana, pastrmke, amura ili tolstolobika jer su proizvedene u kontrolisanim uslovima, a ukus sveže ribe je neuporedivo bolji u odnosu na zamrznutu ili konzerviranu.
Objavljeno u Poljoprivredniku, novembar 2022.
