Morka, biserka, morska kokoš ili misirka je čistač zemljišta, voli dvorište, zna da poleti. Slobodno kretanje po dvorištu je deo njihovog života
Morka potiče iz Gvineje, u svetu poznata kao Gvinejska kokoš. Uvozili su je Britanci, zbog zdravog i kvalitetnog mesa, pa se vremenom uvoz proširio i na ostale zemlje, tako da se i u našim domaćinstvima mogu videti ove inače bučne i živahne životinje.
Izgled i osobine
Morka liči na domaću kokošku. Razlika je u repu koji je okrenut na dole, specifičnoj boji perja i veličini koja je ujednačenija u odnosu na kokošiju. Perje je svetlo plave boje (sivkasta i srebrna nijansa), sa velikim brojem belih tačkica. Ima vrat i glavu bez perja, sa malom krestom koja izgleda kao pljosnati rog, a na donjoj strani kljuna ima crvene rese.
Možda vam je poznatija pod nazivom biserka, morska kokoš ili misirka. Međutim iako poznata na našim prostorima nije dovoljno rasprostranjena, jer ovo je živina koja voli slobodu, potreban joj je veći prostor, dvorište, kako bi se mogla dobro razvijati. Morke su izuzetne vrednice, čistači zemljišta i svih vrsta semenki na koje naiđu, pri tom ih nećete videti da čeprkaju, one su skupljači. Neumorne su u cvrkutanju, uvek budne i oprezne, te na neki način čuvaju ostalu živinu od grabljivaca, obaveštavanjem celog domaćinstva.
Par saveta oko uzgoja morki
One počinju da nose jaja od marta, pa do kasne jeseni. Ako im se ukaže zgodna prilika mogu da sakriju gnezdo, jer su veoma plašljive, tada će se jedna morka voditi kao nestala. Njen nestanak tj. ležanje na jajima, kojih je obično od 20 do 25, potrajaće 26 dana, sve dok se ne izlegu pilići. U početku dok su još morke mlade nose jaja gde god se zadese, dok se ne izvešte, te će im trebati malo pomoći.
Dakle, obzirom da vole tajnovitost, ukoliko želite da imate kontrolu nad jajima, morate im sami napraviti to „tajnovito“ mesto. Često se pilići morke moraju izmešati sa pilićima kokoške, kako bi se izbeglo kasnije preletanje ograde, jer ova rasa itekako ume da poleti.
Pilići zahtevaju dosta nege, maltene čim se izlegu, mnogo trče, potrebno ih je hraniti na svaka dva sata i sve tako do četvrte nedelje, onda mogu slobodno da navale na osvajanje dvorišta. Godišnje jedna morka snese oko 70 jaja, koje ima tvrđu ljusku u odnosu na kokošije, manja su od kokošijih i drugačijeg ukusa.
Kod nas se najčešće gaji kao ukrasna živina, zbog svog interesantnog izgleda i kao suzbijač štetnih insekata, kao što je npr. krompirova zlatica.
Neke zanimljivosti o morkama
Spomenuli smo da vole slobodu, ali se morke mogu priviknuti i na kokošinjac, ukoliko se navikavaju od malih nogu. Međutim, slobodno šetkanje po dvorištu mora da bude sastavni deo njihovog života, a ne sme iznenaditi, ukoliko posle napuštanja kaveza, za spavanje izaberu najveće drvo, ili bilo kakvo drvo, to jednostavno rade instiktivno. Sama priprema za spavanje je pravi ritual, jer se sve vreme dozivaju svojim brbljanjem.
Morka inače voli da se tuče, ali beži od ostale živine. Dobar je letač, te ukoliko je želite u svom dvorištu, obezbedite dovoljno visoko postavljene prečke na kokošinjcu, pardon, morkinjcu.
Za sada o morki biserki, toliko. Nisu biseri samo u moru, mogu biti i kod vas u dvorištu.
Foto: pixabay
