Mikroklima u objektima za držanje životinja, svaki detalj je važan.
Povoljni mikroklimatski uslovi su veoma važan činilac, kojim se može dostići i održavati visoka proizvodnja, ali isto tako se u neodgovarajućim mikroklimatskim uslovima proizvodnja može izgubiti.
Od mikroklimatskih parametara najznačajniji je sastav vazduha u staji. Na sastav vazduha najviše utiče ventilacija. Osnovni zadatak ventilacije je kontinuirana izmena zagađenog stajskog vazduha, svežim, spoljnim vazduhom. Ovim se, sa jedne strane, u objekat dovodi dovoljna količina svežeg vazduha, tj. kiseonika, koji je potreban životinjama. Sa druge strane,ventilacijom se iz objekta izbacuje stajski vazduh, opterećen sa više različitih zagađivača.
Mikroklima u objektima za uzgoj domaćih životinja, navodi dipl. inž. poljoprivrede Predrag Janković, obuhvata sledeće činioce:
- temperatura vazduha,
- vlažnost vazduha,
- sadržaj štetnih gasova u vazduhu,
- brzina strujanja vazduha,
- prašina u vazduhu,
- osvetljenost objekta.
Mikroklima u stajskim objektima i činioci
Optimalne temperature vazduha
Najvažniji činilac mikroklime je temperatura vazduha. Optimalna temperatura vazduha u objektu omogućuje lako održavanje telesne temperature. U slučaju povišene temperature smanjuje se uzimanje hrane, usporava se metabolizam i smanjuje se konverzija hrane, jer je organizam primoran da se oslobađa suvišne toplote kako bi održao telesnu temperaturu.
Idealna temperatura za koze se kreće u granicama 10-15 stepeni. Što se tiče podmlatka, temperatura u staji u kojoj se nalazi, ne bi trebala da bude niža od 12 stepeni. Najpovoljnija temperetura za jarad je od 15-18 stepeni, navodi Janković.
Vrlo visoke temperature u kozarniku se takođe negativno odražavaju na proizvodnju. Ukoliko se temperatura u objektu podigne na oko 27 stepeni, proizvodnja mleka pada.
Vlažnost vazduha
Apsolutna vlažnost vazduha predstavlja maseni sadržaj vodene pare u jedinačnoj zapremini vazduha i izražava se g/m³. Relativna vlažnost vazduha predstavlja procenat zasićenosti vazduha vodenom parom. Dakle, pri porastu temperature, relativna vlažnost se smanjuje, iako je apsolutni sadržaj vodene pare u vazduhu ostao konstantan.
Poremećena vlažnost stajskog vazduha takođe izaziva zdrastvene poremećaje. Visoka vlažnost u objektima otežava organizmu normalnu razmenu vlage i toplote sa okolinom, izaziva oboljenja kože i sluzokože, prehlade i prljanje tela. Optimalna vlažnost vazduha u kozarniku je u granicama od 60 do 75%.
Sadržaj štetnih gasova
Kada govorimo o sadržaju štetnih gasova u objektu misli se na koncentraciju ugljendioksida, amonijaka i vodoniksulfida. Ostali štetni gasovi u vazduhu obično se ne javljaju u značajnim koncentracijama.
Strujanje vazduha
U objektu je neophodno obezbediti strujanje vazduha kako bi se uopšte vršila izmena zagađenog, unutrašnjeg, svežim spoljšnjim vazduhom. Ono može da izazove i negativne posledice po zdravlje grla, ako se ispoljava kao usmereno strujanje kome su grla, direktno izložena (promaja), a posebno ako je ulazni vazduh mnogo niže temperature od temperature stajskog vazduha i tela životinja.
Zavisno od vrste i kategorije grla, brzina strujanja vazduha se najčešće ograničava na 0,2 m/s, a samo tokom leta, kod pojedinih kategorija može iznositi najviše 0,5 m/s, naglašava savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Srbije, Janković.
Prašina
Prašina u vazduhu u stočarskim objektima uglavnom je organskog porekla i potiče iz hrane, sa tela životinja (kože, dlake i perja) iz prostirke i suvog fecesa. Sadržaj prašine je direktno srazmeran aktivnosti životinja. Prašinom su najopterećeniji objekti za živinu i svinje.
Prisustvo prašine u vazduhu stočarskih objekta, u povećanoj koncentraciji, izaziva niz hroničnih i akutnih oboljenja respiratornih organa, čime se smanjuju produktivna sposobnost životinja.
Osvetljenost objekta
Radi obezbeđenja uslova za nesmetano odvijanje aktivnosti, pre svega zaposlenih na farmi, neophodno je obezbediti dovoljno svetlosti u objektu. Za veštačko osvetljenje kozarnika preporučuju se sijalice sa angažovanom snagom od 40-60 W, odnosno 4 W/m2.
Pored veštačkog osvetljenja, tokom dana se osvetljenost najvećeg broja stočarskih objekta postiže prirodnim dnevnim svetlom. Može se generalno reći da odnos ukupne površine poda treba da iznosi 1:15 do 1:20, kako bi se u objektu dobilo dovoljno dnevnog svetla, savetuje Janković.