Mikroelementi su hemijski elementi koji se u organizmu
nalaze u koncentracijama manjim od 50 mg/kg telesne mase.
iIz tog razloga se nazivaju oligoelementi ili elementi u tragovima. To su: gvožđe, bakar, mangan, molibden, cink, kobalt, jod, selen, fluor, kalaj, vanadijum, silicijum, nikal i arsen.
Mada prisutni u malim količinama, imaju ogroman značaj u organizmu, a njihov deficit dovodi do pada proizvodnje i brojnih zdravstvenih problema. Učestvuju u skoro svim fiziološkim i biohemijskim procesima.
Za sada je najbolje proučena uloga i utvrđene su potrebe organizma za gvožđem, kobaltom, bakrom, manganom, cinkom, jodom i selenom. Poslednjih godina sve veća pažnja se posvećuje hromu, molibdenu, silicijumu i još nekim mikroelementima.
Neki od mikroelemenata, ukoliko su prisutni u povećanim količinama, imaju jako toksično dejstvo: kadmijum, fluor, živa i olovo, a takođe i bakar, molibden, selen, arsen i silicijum.
Hraniva biljnog i životinjskog porekla su najbolji izvori mikroelemenata u vidu organskih jedinjenja, pa je njihova efikasnost korišćenja veoma visoka.
Međutim, u slučaju deficita pojedinih mikroelemenata u hrani, interveniše se upotrebom mineralnih premiksa koji mogu da sadrže i neke potrebne vitamine i tada se zovu mineralno-vitaminski premiksi.
U premiksima se najčešće koriste gvožđe, mangan, bakar, cink, kobalt, jod i selen. Koncentracija mikrosastojaka u njima je takva da se premiksi uključuju u obroke najčešće u količini od 1 %. Pri tom, mikrosastojci se u premiksima nalaze pomešani sa nekim nosačem, najčešće stočnim brašnom, sitnim mekinjama, kukuruznim brašnom i kredom.
Zumreta Trtovac, dipl. inž. stočarstva
psss.rs
Изборник
