Mikotoksini mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene poremećaje kod životinja koje konzumiraju plesniva hraniva. Kontaminacija plesnima može nastati na njivi kao i u procesima skladištenja i čuvanja hrane. Najčešće govorimo o inficiranju kukuruza, ali plesni prave problem i kod tritikalea, ječma i pšenice. Što je još gore, žitarice mogu biti inficirane sa više vrsta plesni.
Neretko, životinje odbijaju da jedu plesnivu hranu i prepoznaju problem i kada ga domaćin ne vidi. Mikotoksini deluju postepeno i na duži period. Štetno deluju na organizam životinje i mogu, između ostalog, izazvati oštećenja jetre i bubrega, sterilitet, pobačaj… O mikotoksinima, problemima koje izazivaju i preventivnim merama više saznajemo od Igora Petrovića iz PSSS.
Najvažniji mikotoksini
Aflatoksini
Za kliničku sliku akutne aflatoksikoze karakteristični su:
- depresija,
- mršavljenje,
- žutica i krvarenja,
- kod životinja u laktaciji smanjenje produkcije mleka do potpunog prestanka,
- kod živine uginuća za 7-14 dana,
- kod brojlera se poremećaji ispoljavaju kao usporen rast i slabija konverzija hrane,
- kod nosilja su najupečatljivije promene pad nosivosti i telesne mase.
Zearalenon
Ovaj mikotoksin izaziva veliki broj problema kao što su:
- kontinuirani estrus,
- neplodnost,
- rani pobačaj,
- uvećanje mlečne žlezde,
- opadanje količine mleka,
- promena sastava mleka,
- veoma je opasno izlučivanje ovog mikotoksina u mleko,njegovo gomilanje u mesu i unutrašnjim organima.
Ohratoksin
Ohratoksikoza se najčešće ispoljava :
- mršavljenjem,
- povišenom temperaturom,
- prolivom i oštećenjem bubrega,
- zaostajanjem u rastu,
- padom telesne mase,
- povećani stepena konverzije hrane
Važne preventivne mere
Kako bismo sprečili ove zdravstvene poremećaje potrebno je preduzeti određene preventivne mere:
- Često provetravati skladišta sa zrnastim hranivima, to je važno da bi se smanjilo širenje vlage i hraniva očuvala u dobrom stanju.
- Žitarice i drugu suvu hranu (seno), treba skladištiti sa niskim sadržajem vlage (<14 %), ispod koga se plesni teško razvijaju.
- Ostatke zaostale hrane redovno uklanjati kako se plesni ne bi proširili na svežu hranu.
- Sve plesnive delove silaže ili senaže brižljivo ukloniti.
- Ukoliko znate da je kukuruz bio plesniv prestanite ga koristiti u ishrani krava.
- Slame, kukuruzovina i stara sena ne upotrebljavati ni kao prostirku, jer mogu biti opasan izvor mikotoksina.
- Koristiti adsorbente mikotoksina na bazi zeolita uz poštovanje uputstva proizvođača, savetuje Petrović (PSSS).
