Organizovanjem zelenog krmnog konvejera životinjama obezbeđujemo ishranu kroz ispašu i davanjem pokošene sveže ili provenule mase.
Zeleni krmni konvejer
Opšta karakteristika poljoprivredne proizvodnje na većem delu našeg područja je velika usitnjenost parcela i svaštarenje u proizvodnji. Da bi se uskladile mogućnosti gajenja određenih biljnih vrsta i zadovoljenje potreba za stočnom hranom preporuka je proizvođačima da uvedu zeleni krmni konvejer.
Zeleni krmni konvejer je sistem kontinuirane, odnosno, neprekidne proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine, ističe Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo PSSS ,,Poljosavet“ doo Loznica. Na taj način smanjuje se potreba za kupovinom skupe stočne hrane na tržištu i povećava kvalitet ishrane stoke.
Pored toga racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka u prinosima, minimalni su troškovi pripreme, spremanja i konzervisanja krme a nema ni troškova čuvanja i propadanja tokom uskladištenja. Ako se zelena krma koristi ispašom praktično nema ni troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavanja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme.
Proizvodnju zelene krme treba uskladiti prema potrebama gazdinstva za njom, koja je u direktnoj vezi sa brojem i veličinom grla na farmi, kao i raspoloživom mehanizacijom i radnom snagom. U proizvodnji zelenog krmnog konvejera, jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljne vrste.
Zeleni krmni konvejer gajenjem jednogodišnjih, dvogodišnjih i višegodišnjih biljaka
Ova proizvodnja je specifična, jer se biljke koriste u tehnološkoj a ne u fiziološkoj zrelosti. Mogućnost proizvodnje zavisi od samih biljnih vrsta, raspoloživih za gajenje, kao i njihove dužine vegetacije, količine zelene mase koju formiraju, kvaliteta krme koju proizvode kao i njihove mogućnosti gajenja u smešama.
Zelena krma se može koristiti putem ispaše, košenjem i davanjem stoci sveže ili provenule biljne mase. Biljne vrste koje se mogu gajiti su: kupusnjače, ozime i jare jednogodišnje i višegodišnje mahunarke, jednogodišnja prosolika žita, jednogodišnje krmne mahunarke.
Pri proizvodnji posebnu pažnju obratiti na mogućnosti korišćenja nekih biljnih vrsta čak i zimi, hranljivost i svarljivost zelene krme i dužinu perioda iskorišćavanja.
Podela biljaka prema konvejerskom redosledu stasavanja, kako navodi Popadić, je sledeća:
1. Kupusnjače: kupusna uljana repica, krmni kelj, perko, raštan, ogrštica
2. Ozime jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): ozimi krmni graškovi, grahorice
3. Jare jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): jari krmni grašak, jara grahorica
4. Krmne biljke gajive u više rokova tokom godine: krmni kelj, krmni slez
5. Jednogodišnja prosolika žita: kukuruz, krmni sirak, sudanska trava, proso
6. Jare jednogodišnje krmne mahunarke: soja, bob, vigna
Uvođenjem ovih biljnih vrsta u proizvodnju postiže se višestruki efekat, naglašava savetodavac Popadić. Stoka uvek ima svežu hranu, daje veću količinu mleka, a u slučaju preostajanja useva na polju, njegovim zaoravanjem poboljšava se kvalitet zemljišta.
