Uvođenje silaže u zimsku prehranu ovaca je napredak, jer je silaža po kvaliteti i hranljivoj vrednosti najbliža zamena zelenoj hrani
Ovčarstvo je u našim predelima još uvek zastupljeno u ekstenzivnom tipu, primarno zbog postojećeg rasnog sastava koji je predstavljen različitim sojevima pramenke ali i zbog brdsko-planinske konfiguracije terena na kojima se uzgajaju ovce. Ovakvo klimatsko i geografsko podneblje utiče na siromašniju prehranu, ograničenih količina i lošijeg kvaliteta.
Nepovoljna prehrana naročito dolazi do izražaja u hladnijem i zimskom razdoblju godine koji u takvom ambijentu traje 6 i više meseci jer dolazi do prekida vegetacije i nedostatka povšina pod svežim biljnim pokrivačem, pa su stada ovaca upućene na konzerviranu kabastu hranu, prevashodno na seno osrednjeg ili lošijeg kvaliteta, koje se u takvim oskudnim uslovima dopunjuje suvom kukuruzovinom, ali često i slamom i lisnikom.
Zimski period držanja ovaca međutim preklapa se s ciklusom bremenitosti, nastavlja se sa jagnjenjem i zahvata dobrim delom fazu dojenja potomaka, što zahteva kvalitetnu i intenzivnu prehranu. Skromni uslovi držanja često ne mogu ispuniti primarne zahteve prehrane koji neminovno dovode do fizioloških, reproduktivnih i proizvodnih problema poput smanjenja plodnosti, otežanog jagnjenja, niske proizvodnje mleka, mesa i vune.
Kako poboljšati situaciju u ovčarstvu?
Iz prethodne analize zaključak je da se ovčarstvo na našim prostorima može unaprediti najpre poboljšanjem genetske strukture naših stada ali uporedo s ovom merom i intenzivno raditi na popravljanju prehrane kako u letnjem tako i zimskom periodu. U tom pogledu najznačajnije promene koje se mogu realno preduzeti jesu veće korištenje koncentrata, ali i uvođenje silaže u zimsku prehranu. Sve to treba biti praćeno i boljim cenama, da bi proizvođači bili zainteresovani za unapređenje ove proizvodnje.
Kombinovanje silaže s ostalim hranivima u ovčarstvu
Za ovce je karakteristično da su životinje pašnjaka, te je njihova prehrana nedeljne vegetacije bazirana na korišćenju zelene hrane napasanjem. Međutim, zimska prehrana ovaca je najčešće problematična jer se u navedenim reonima i u ekstenzivnom držanju mogu proizvesti ograničene količine konzervirane hrane, na prvom mestu travnog sena nezadovoljavajućeg kvaliteta. Pri spremanju sena malo se pažnje posvećuje izboru optimalne faze košenja u cilju postizanja što boljeg hranjivog sastava. Takođe, botanički sastav prirodnih pašnjaka je često nezadovoljavajući, s nedovoljnim prisustvom kvalitetnih vrsta trava i leguminoza. Zbog navedenih razloga obrok ovaca se nadopunjuje kukuruzovinom, ukoliko je ima, pa i slamom, a u nekim slučajevima i lisnikom. U takvim slučajevima o nekoj intenzivnijoj proizvodnji u ovčarstvu ne može biti ni govora.
Šta za ovcu predstavlja silaža?
Uvođenje silaže u zimsku prehranu ovaca stoga bi predstavljalo značajan napredak, jer je silaža po kvaliteti i hranljivoj vrednosti najbliža zamena zelenoj hrani. Za prehranu ovaca silaža se može spremati od različitog biljnog materijala, slično kao i za goveda. I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvođače jeste silaža kukuruza, jer je postupak njenog spremanja najjednostavniji. Brdski predeli, istina, nisu pogodni za uzgoj kukuruza zbog kraćeg vegetacionog razdoblja. Međutim, u ovom slučaju cilj i nije potpuno sazrevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već se njegovo ubiranje može obaviti znatno ranije, u fazi voštane zrelosti. Tome pogoduje i postojanje brojnih sorti sa znatno kraćim vegetacionim razdobljem, koje su selekcionisane upravo za takve uslove.
U ovom slučaju ne mogu se očekivati visoki prinosi zelene mase, ali se dobro zna da se radi o reonima u kojima postoje veća ograničenja u sprovođenju potrebnih agrotehničkih mera nego što je to slučaj s ravničarskim zemljištem. Pored izbora optimalne faze za siliranje, važna mera je i dobro sitnjenje biljaka, u cilju što boljeg sabijanja, ali i ograničavanja mogućnosti biranja kvalitetnijih i ukusnijih delova. Samim tim će i rastur, odnosno nepojedeni ostaci biti manji. Za siliranje cele biljke kukuruza najprihvatljiviji su horizontalni silo-objekti. Pošto se siliranje obavlja u kraju koji se odlikuju niskim zimskim temperaturama, treba predvideti i mogućnost da se pri nailasku izuzetno hladnih dana obavi dodatno utopljavanje silaže korištenjem bala slame ili snopova kukuruzovine. Time bi se izbegla ili smanjila mogućnost zamrzavanja silaže.
Kombinovanje silaže
Pored korišćenja cele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze i druga žita, kao i silaže trava, mahunarki i travno-leguminioznih smesa. Brdsko-planinski tereni pružaju najviše mogućnosti za uzgoj trava i leguminoza, a hrana za zimu ne treba se konzervirati samo sušenjem, već i siliranje. Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja. Pri siliranju trava i leguminoza preporučuje se prethodno provenjavanje pokošenog materijala, jer će silaža teže izmrzavati. U ovakve silaže se pri spremanju mogu uključiti manje količine prekrupe žita (10-20%), pri čemu se bitno povećava energetska vrednost.
U nižim, brdskim reonima gde se za proizvodnju stočne hrane koriste i oranice, silaže se mogu spremati od ozimih ili jarih krmnih smesa koje sadrže leguminoze (grašak i grahoricu) i strna žita (raž, ječam, zob ili pšenicu). Takođe ,u obzir dolaze i silaže od sirovih repinih rezanaca, glava i lišća šećerne repe pa i različitih sporednih proizvoda povrtarstva. Zbog visokog sadržaja vlage u silaži od nabrojanih sporednih proizvoda treba uključiti i neko suvlje hranivo.
Kombinovanje silaže – pri spremanju i korišćenju ovakvih silaža mora se voditi računa o dva bitna momenta:
- Silaža se kod nas koristi za ovce u zimskim mesecima, kada su bremenite, te treba biti što bolje kvalitete. To znači da pri siliranju moraju biti ispunjeni svi neophodni uslovi za kvalitetnu fermentaciju, zatim, sabijanje obaviti što bolje uz dobro pokrivanje, odnosno zatvaranje siloobjekta, ne dozvoliti da silirani materijal bude zagađen zemljom zbog buternog vrenja, itd.
- Silaže spremljene od različitog biljnog materijala se bitno razlikuju po hemijskom sastavu, odnosno količini proteina i energije. Iz tog razloga neophodno je znati kako i koliko pojedine vrste silaža koristiti u prehrani ovaca, i kako korigovati obroke u kojima je uključena određena vrsta silaže.
Nakon oplodnje, narednih 3,5-4 meseca, ovce nemaju neke povećane potrebe u prehrani. Prehrana u ovom periodu može se temeljiti na kvalitetnoj paši ili senu. Međutim, u brdsko planinskim reonima zbog oštrije zime veći deo bremenitosti protiče na obrocima od konzervirane hrane. U tom pogledu, najvažnije mesto uglavnom zauzima kvalitetno seno trava, mada bi bilo dobro da bar trećina dnevne norme sena bude od lucerke. Seno treba biti pripremljeno od biljaka košenih u optimalnoj fazi razvića, i sušeno u povoljnim vremenskim uslovima. Pored sena, u prehrani bremenitih ovaca koristi se i kvalitetna silaža, mada ima pogrešnih mišljenja da ona nije dobra hrana za bremenite životinje.
Za ovce u ovom periodu koristi se obično 1,5-2 kg sena i 2-3 kg kvalitetne silaže ili korenasto-krtolastih plodova. Ukoliko se raspolaže vrlo kvalitetnim senom, njegova količina se može smanjiti na svega 0,5 kg dnevno, a da se kvalitetna kukuruzna silaža poveća na 4-5 kg dnevno. Potpuno isključivanje sena iz obroka i prehrana isključivo silažom se, ipak, ne preporučuje. Uz kukuruznu silažu ovcama treba davati i oko 10g stočne krede dnevno, da bi se neutralizirala kiselost i sprečila pojava acidoze. Za bremenite ovce ne sme se koristiti pokvarena, plesniva i smrznuta silaža, jer u protivnom može doći do poremećaja u probavi, nadutost, pobačaj, itd.
Smrznutu silažu treba najpre uneti u staju ili neku prostoriju gdje će se raskraviti, pa je tek onda dati ovcama. Da bi se sprečilo smrzavanje silaže potrebno je da se dio silosa odakle se silaža izuzima zaštiti balama slame ili snopovima kukuruzovine. Letna prehrana ovaca se zasniva na korišćenju kvalitetne paše i sena. Potreba za pojačanom prehranom se javlja oko 6 nedelja pred jagnjenje, odnosno, u razdoblju intenzivnog razvoja ploda. To se postiže tako što se uz uobičajeni obrok dodaje još i 200-400 g kukuruzne ili neke druge prekrupe, uz njeno postupno uvođenje do postizanja potrebne količine.
Ukoliko se u ovom razdoblju u prehrani ovaca koristi kukuruzna silaža, zbog pokrivanja potreba u proteinima poželjno je da se u koncentratnom delu obroka nađe i suncokretova sačma. Međutim, ako se koriste kvalitetne travno-leguminoznim ili leguminoznim silaže, koncentrat može predstavljati samo prekrupa nekog žita. Silaža se, takođe, učinkovito koristi i u tovu izlučenih ovaca. Pošto tovne ovce nemaju posebne potrebe u proteinima, za njih se preporučuje kvalitetna kukuruzna silaža, u količini od oko 5 kg dnevno. Uz silažu se daje i neko suho kabasto hranivo (seno, slama), i manje količine koncentrata.
Pred samo jagnjenje, ovca treba isključivo konzumirati samo kvalitetno seno i to u smanjenoj količini. Nakon jagnjenja, ovci treba dati topli napoj od mekinja, a u sledećih 2-3 dana samo seno, po mogućnosti boljeg kvaliteta. Tek posle tog vremena u prehranu treba uvoditi koncentrat, pa7-10 dana po jagnjenju obrok ovaca treba sastojati iz 1-2 kg sena, najbolje leguminoznog, 1,5-3 kg sočnih hraniva (silaže ili korenasto-krtolastih plodova), kao i dovoljnih količina koncentrata. Za ovce u dobroj telesnoj kondiciji u razdoblju dojenja potrebno je 200-250 grama koncentrata, za ovce slabije kondicije ili za one s blizancima 350-400 g, a za ovce loše kondicije i 500 g koncentrata.
Količina koncentrata počinje se postupno smanjuje kada protekne 1,5 mesec od jagnjenja, a potpuno se isključuje iz obroka kada protekne 2,5-3 meseca od jagnjenja. Za jagnjad, silaža se počinje koristiti u drugom mesecu. Na početku jagnjad konzumiraju ograničene, male količine silaže kako bi organizam imao vremena da se privikne na ovo konzervirano hranivo. Silaža se u drugom i trećem mesecu postepeno povećava i iznosi oko 200-300 g, da bi već od četvrtog meseca jagnjad dobijala i do 800 g silaže.
Pripremio: dipl. inž. poljoprivrede Dragoljub Krajnović, PSSS
