Koji faktori utiču na povećanje nosivosti jaja?

kokoske u kokosinjcu 3

Za mnoge koji drže koke nosilje veliki problem predstavlja neujednačenost u krupnoći i kvalitetu proizvedenih jaja.

Visok procenat sitnih i neuglednih jaja koje snese jato nosilja mnogi proizvođači smatraju prirodnom pojavom i rasnom odlikom držanih nosilja, pa iako to bitno umanjuje rentabilnost proizvodnje, oni se jednostavno mire sa tom pojavom.

Međutim, bez obzira na rasu nosilja, svaki odgajivač može uticati na ukupnu nosivost, veću krupnoću i ujednačenost u veličini proizvedenih jaja.

Krupnoća jaja

Krupnoća jaja prvobitno zavisi od sadržaja proteina u obroku nosilja, a zatim i od osvetljenosti i temperature u živinarniku.

Neujednačenost krupnoće proizvedenih jaja najčešće je posledica nedovoljnog snabdevanja nosilja proteinima. Pošto se pravilnim doziranjem proteina postiže bolje iskorišćavanje hrane, njihov nedostatak u ishrani prvobitno dovodi do slabijeg iskorišćavanja hraniva, onda i do smanjenja jajne mase i konačno do pada visine nosivosti.

Količinom sirovog proteina od 14 do 20 grama u dnevnim obrocima nosilje postižu pozitivan efekat u boljoj iskorišćenosti hraniva, postiže se veća nosivost i krupnoća jaja.

Temperatura i osvetljenost živinarnika

Pored ishrane i drugi faktori utiču na nosivost a to su optimalna temperatura i osvetljenost živinarnika.

Dužina osvetljenja za koke nosilje treba da bude od 12 do 14 časova dnevno.

U toku faze nosivosti treba menjati dužinu osvetljenja, tako da je ona na samom početku nosivosti kraća pa se postepeno produžava.

Optimalna temperatura za nosilje kreće se u širokom rasponu od 10 do 20 stepeni.

Maksimalna nosivost postiže se pri temperaturama u živinarniku između 13 i 16 stepeni, dok za maksimalnu jajnu masu tj. krupnoću jaja najviše odgovara temperatura od oko 10 stepeni.

Najbolja iskorišćenost hrane kod nosilja se postiže kada je temperatura u živinarniku između 18 do 19 stepeni.

Kombinujući sve ove faktore koji utiču na ukupnu nosivost i krupnoću jaja, moguće je postići i željene efekte a samim tim i veću rentabilnost u proizvodnji jaja.

Predrag Janković, dipl. inž. poljoprivrede

izvor: psss.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede