Za ishranu ovaca nakon oplodnje potrebno je obezbediti seno, silažu, prekrupu, suncokretovu sačmu.
Ishranu treba pojačati na oko 6 nedelja pred jagnjenje.
Ishrana ovaca nakon oplodnje
U prvih 3,5-4 meseca nakon oplodnje ovce nemaju povećane potrebe u ishrani i obrok u ovom periodu treba da se zasniva na kvalitetnoj paši ili senu (livadsko 70 %, lucerkino 30 %).
Seno treba pripremati od trava i leguminoza koje su košene u optimalnoj fazi razvića i sušene u povoljnim vremenskim uslovima, savetuje Neđeljko Pipović iz PSSS.
Osim sena, u ishranu bremenitih ovaca treba uvrstiti i određenu količinu kvalitetne silaže.
Trebalo bi koristiti 1-1,5 kg sena i 3-4 kg kvalitetne silaže.
Ako je seno dobrog kvaliteta, njegova količina se može smanjiti na 0,5-1 kg dnevno, a silažu povećati na 4-5 kg dnevno.
Ne preporučuje se potpuno izbacivanje sena iz obroka.
Uz silažu (uglavnom se koristi kukuruzna) ovcama treba davati i stočnu kredu (10gr/dnevno/grlu) da bi se izbegla pojava acidoze.
Silaža treba da bude što boljeg kvaliteta (silirani materijal mora da bude sitniji nego za ishranu krava – 0,5-1 cm, kvalitetna fermentacija, ne sme se dozvoliti da silirani materijal ima primesa zemlje zbog buternog vrenja).
Ne sme se koristiti pokvarena, plesniva i smrznuta silaža, jer može doći do poremećaja u varenju, naduna, pobačaja, uginuća itd.
Kada pojačati ishranu?
Ishranu treba pojačati na oko 6 nedelja pred jagnjenje kada dolazi do intenzivnog razvoja ploda, savetuje Pipović.
Potrebno je, pored uobičajenog obroka, postepeno u isti uvoditi kukuruznu ili neku drugu prekrupu (150-300 g) uz dodatak određene količine suncokretove sačme (15 %).
Nekoliko saveta oko pripreme silaže
Za ishranu ovaca silaža se može spremati od različitih biljnih materijala, slično kao i kod goveda. I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvođače jeste silaža kukuruza, jer je postupak spremanja najjednostavniji.
Brdski predeli uglavnom nisu pogodni za gajenje kukuruza zbog kraćeg vegetacionog perioda ali u ovom slučaju i nije cilj potpuno sazrevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već se njegovo ubiranje može obaviti znatno ranije, u fazi voštane zrelosti. Tome pogoduje i postojanje brojnih sorti sa znatno kraćim vegetacionim periodom, koje su selekcionisane upravo za takve uslove.
U ovom slučaju mogu se očekivati visoki prinosi zelene mase, ali se zna da se radi o reonima u kojima postoje veća ograničenja u sprovođenju potrebnih agrotehničkih mera.
Pored korišćenja cele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze i druga žita, kao i silaže trava, leguminoza i travno-leguminoznih smeša.
Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja.
Pri siliranju trava i leguminoza preporučuje se prethodno provenjavanje pokošenog materijala, jer će silaža teže izmrzavati. Uovakve silaže se pri spremanju mogu uključiti manje količine prekrupe žita (10-20 %), Pri čemu se bitno povećava energetska vrednost.
