Ovca cigaja je jedna od najstarijih rasa. Pretpostavlja se da je stvorena u Maloj Aziji.
U naša područja je došla u 18. veku iz Rumunije. Osim u Vojvodini, uzgaja se i na području Slavonije, Baranje, Mađarske, Rumunije, Češke i Rusije.
Tipovi cigaje
Poznata su dva tipa ove ovce:
1. Čokanjska cigaja – mesnati tip, znatno sitnija, manje mlečna, sa kraćim ušima. U Vojvodini je zastupljeno svega 500 grla ove rase, pa je zaštićena kao genetski resurs.
2. Somborska (pivnička) cigaja – krupna, sa dugim klopavim ušima sa dobro izraženim kombinovanim produktivnim osobinama.
Eksterijer cigaje
Ovce cigaja rase su dosta krupne, čvrste građe tela i snažne konstitucije.
Glava je uzana, obrasla crnom dlakom, sa ispupčenim profilom-ovnujskim, koji je još više izražen kod ovnova. Uglavnom su šute, a ovnovi mogu imati rogove. Uši su velike, polukopave ili klopave.
Visina grebena im je u proseku 67 cm (60-76 cm), a kod ovnova 75 cm (70-85 cm). Trup je srednje dužine, pravougaonog oblika i relativno uzak. Grudi su takođe duboke, ali dosta uske. Težina ovaca je u proseku za ovce 70-75 kg, a ovnova 110-130 kg. Jagnjad se rađaju sa prosečnom masom od 4-5 kg sa crnom, kovrdžavom vunom koja se ispravi za 10-15 dana i postepeno, za oko četiri meseca posvetli u belu boju. Jagnjad sa 3 meseca dostignu prosečnu težinu oko 25-30 kilograma.
Noge su visoke, jakih kostiju i papaka, obrasle crnom ili mrkom dlakom, pa su ovce sposobne za duga pešačenja u pronalasku kvalitetne hrane.
Runo im je poluzatvoreno do zatvoreno, bele boje, mada ima i mrkih i crnih ovaca. Telo je dosta slabo pokriveno vunom, posebno na vratu i trbuhu, dok su glava i noge pokrivene, po pravilu, tamnom dlakom.
Proizvodne osobine cigaje
Ova rasa je naša najproduktivnija rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti (vuna – meso – mleko). Zbog svoje prilagođenosti ovim uslovima ima veliki potencijal da se selekcijskim radom i boljim uslovima držanja poprave te osobine ukrštanjem, prvenstveno u proizvodnji jagnjećeg mesa povećanjem plodnosti (dobijanjem većeg broja jagnjadi po ovci) i boljim prirastom, povećanjem delova tela sa više partija mesa.
Vuna
Nastrig vune kod ovaca se kreće od 2,5- 4 kg, a kod ovnova od 3,5-5 kg neprane vune. Runo je srednje finoće, sa oko 30-35 mikrona, odnosno C sortimenta sa dužinom vlakna oko 10 cm.
Meso
Obično jagnjad sa 90 dana starosti dostižu težinu od 24-28 kg. U intenzivnim uslovima tova jagnjad dostižu težinu preko 30 kg. Odrasla grla su krupna i mogu se brzo toviti i u pašnim uslovima. Osnovni nedostatak ove rase su velika variranja u krupnoći grla, dosta uzan trup i slabo izraženi butovi, kao i nagomilavanje masnoće – loja u potkožnom tkivu. Takođe su i kosti krupne, pa je randman oko 50 %.
U ovom delu se može puno uraditi selekcijskim radom i meleženjem ovaca sa rasama koje su mesnatije i bolje koriste hranu. Pozitivni efekti meleženja u pogledu tovnih karakeristika pokazali su se već u F1 generaciji, meleženjem sa inostranim rasama (nemačka crnoglava ovca, sufolk, virtemberg i il de france.)
Mleko
Cigaja je naša najmlečnija ovca i daje od 50-150 litara mleka u laktaciji, što sve zavisi od načina ishrane i držanja. Međutim, nedostatak zainteresovanosti prerađivača za otkup ovčijeg mleka,doveo je do toga da većina odgajivača ne muze ovu ovcu, već jaganjci sisaju duže vreme, pa se uštedi na ishrani jagnjadi u tovu.
Plodnost
Cigaja spada u srednjestasne ovce i polnu zrelost postižu sa uzrastom od godinu dana. Obično jagnji po jedno jagnje, ali pri boljem držanju nije retkost da ovce imaju blizance ili trojke. Zbog toga i procenat plodnosti kod ove rase varira od 110-150 % (prosek 130 % – od 100 ovaca godišnje se rađa 130 jagnjadi).
Pripremila: Gordana Aćimac, dipl. inženjer stočarstva
