Stvaranje aflatoksina u polju i skladištu može se sprečiti pre svega preventivnim merama kao što su gajenje tolerantnih hibrida, primena agrotehničkih mera
Za nastanak ovih toksina najodgovornije su gljive roda Aspergillus spp. koje su stalno prisutne u zemljištu i u vazduhu. U uslovima optimalnim za razvoj kukuruza ove gljive ne pričinjavaju nikakve štete na zrnu. Međutim, u stresnim uslovima (duga suša, velike temperaturne razlike između dana i noći usled kojih zrno puca, uticaj insekata, povećana vlažnost u sladištima), nakon dugog vremena boravka na zrnu, gljive produkuju toksin.
Trovanje mikotoksinima dovodi do značajnog pada telesne mase, smanjenja konzumacije hrane, niži dnevni prirast, a uočeni su negativni efekti i nakon isključivanja kontaminirane hrane iz upotrebe. Poseban problem predstavlja mogućnost da se u organizmu životinja koje su konzumirale kontaminiranu hranu mogu naći ostaci mikotoksina, pa može da dođe do ispoljavanja štetnih efekata i kod ljudi.
Sprečavanje pojave aflatoksina preventivnim merama
Stvaranje mikotoksina u polju i skladištu može se sprečiti pre svega preventivnim merama a neke od njih su:
- gajenje tolerantnih hibrida (nema otpornih, hibridi sa tanjom komušinom su osetljiviji na gore pomenute gljive)
- gajenje ranostasnih hibrida (pre stižu za berbu i brže otpuštaju vlagu)
- agrotehničke mere (plodored, zaoravanje žetvenih ostataka u kojima gljiva prezimljava, suzbijanje insekata i korova, vreme setve i dr.)
- kontrola intenziteta napada u polju (pregled 100 biljaka na svakih nedelju dana, ako ima preko 10% zaraženih klipova polje treba što pre obrati i zrno prosušiti na ispod 14% vlage)
- kukuruz u zrnu kombajnirati sa manje od 14% vlage
- kukuruz u klipu brati sa manje od 24% vlage, a skladištititi ga tako da na dnu koša bude kukuruz sa nižom koncentracijom vlage a pri vrhu sa višom koncentracijom
- prilikom berbe (pre skladištenja) odbaciti zaražene klipove
- ispravno higijensko stanje skladišta
- odvojiti prošlogodišnji rod od novog roda
- ne skladištiti na betonu (stvaranje kondenzacije)
- sprečiti mehaničke povrede i povrede od insekata
- omogućiti nesmetano provetravanje
- održavanje odgovarajuće temperature skladišta (na T. 5-10 °C gljive se sporo razvijaju a iznad 20 °C veoma intenzivno)
- redovno pratiti stanje zrna i klipova i odstranjivati zaražene.
Autor: Nenad Ilić, dipl. inž. poljoprivrede, PSSS
