Kako smanjiti negativan uticaj suše na useve? Posledice sve češćih sušnih godina utiču drastičnije na proizvodnju i prinose
Visoka temperatura i jaka insolacija su ograničavajući faktori u poljoprivrednoj proizvodnji. Nedostatak vode utiče na kvantitet i kvalitet proizvodnje. Ukoliko parcele ne navodnjavamo i šanse za veće i kvalitetne prinose su manje. Šta možemo da učinimo i kako da smanjimo negativan uticaj suše na naše useve? U tekstu dipl. inž. poljoprivrede Ivana Rangelova saznajemo odgovore. Savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe (PSSS) nas podseća da izborom prilagodljivih sorti, tolerantnih sorti i hibrida, gustinom setve, združenom setvom možemo umanjiti negativno dejstvo suše.
Suša je tokom ove vegetacije izazvala velike probleme u biljnoj proizvodnji, posebno proizvodnji žitarica. Nije suša novost na terenima jugoistočne Srbije, pa i čitave zemlje. Pamte se i godine 2000, 2006, 2012, 2015, koje su bile baš ekstremno sušne, a pored ovih bile su i sušne godine sa ne baš takvim posledicama kao pomenute godine. Godine 2000, 2006 i 2012 bile su sa drastičnim smanjenjem prinosa i strnih žita i jarih useva, te se pamte kao vrlo ekstremne i sa katastrofalnim posledicama po našu poljoprivredu.
Česte pojave suše sredinom devedesetih, navele su naučne centre da pokrenu ispitivanja o tome kako ublažiti stres od suše kod većine biljnih vrsti koje se proizvode na našim područjima. Sprovedena su različita agrotehnička ispitivanja, naučni radovi u pravcu oplemenjivanja i stvaranja tolerantnijih sorti kod žitarica, kukuruza, suncokreta, krmnog bilja i ostalih važnijih biljnih vrsta.
Kako se boriti protiv suše?
Izborom prilagodljivijih vrsta
Najčeši periodi kada se najekstremnija suša javlja jesu period cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna kukuruza (jul-avgust, kad su i temperature najviše tokom godine). Sledeća dva perioda suše su period jesenje setve ozimih strnina -oktobar, prolećne prihrane pšenice i setve kukuruza (mart-april). Setvom vrsta koje će izbeći dužinom svoje vegetacije najkritičniji period ekstremnih suša i visokih temperatura može se postići sigurnost u proizvodnji.
Ozimi ječam, jari i ozimi stočni grašak, grahorice, ozime pšenice kraće vegetacije i ranija setva ozime raži i tritikalea, mogućnosti su sigurne ratarske proizvodnje. Setvom graškova i lana može se obezbediti sigurnija proizvodnja proteinske hrane upravo zbog suše u periodu oplodnje i nalivanja zrna soje čija je proizvodnja rizična.
Izbor tolerantnijih sorti i hibrida
Ozima strna žita češće izbegnu pojavu visokih temperatura i suša. U nekim godinama sorte ozimih pšenica duže vegetacije pogode suše u periodu nalivanja zrna. Zbog toga je preporuka da se seju sorte kraće vegetacije, rane i srednje rane sorte pšenice. Ozimi ječam je za oko dve nedelje raniji od pšenice i najčešće ga ne pogađa suša, te daje sigurne prinose. S obzirom da stočni ječam ima viši sadržaj proteina u zrnu od pšenice to je i preporuka da u proizvodnji stočne zrnaste hrane ova kultura ima prednost u odnosu na pšenicu. Pojedine sorte pšenice i hibrida kukuruza pri visokim temperaturama uvijanjem listova takođe smanjuju transpiracionu površinu i time sprečavaju povećano odavanje vode i poboljšavaju tolerantnost biljke na sušu.
Agrotehnikom
Ratarske kulture zahtevaju različitu dubinu obrade zemljišta. Zahvaljujući plićem korenovom sistemu, pšenici je dovoljna plića osnovna obrada zemljišta na 15-25 cm, čak se može ići i sa direktnom setvom. Rađena su ispitivanja koja ukazuju da je pri redukovanoj obradi zemljišta bolje čuvanje vlage u zemljištu, pogotovu što se preteranim gaženjem prilikom upotrebe većeg broja mašina i priključaka i sprovođenju klasične obrade zemljišta pored gaženja, povećava sabijenost zemljišta, kvari struktura i povećava odavanje vlage. Međutim, najveći problem je što je iz godine u godinu sve redukovanija obrada zemljišta čak i za kukuruz kod koga bi trebalo da se dubokom osnovnom obradom zemljišta popravi akumulativna sposobnost zemljišta za vodu.
Zbog višegodišnjeg smanjenja dubine oranja za kukuruz i druge prolećne kulture, stvoren je plužni đon, smanjena akumulacija potrebne zimske vlage a povećan gubitak i oticanje vode, pogoršana kapilarnost i vodno-vazdušne osobine zemljišta. Nedostatak humusa i smanjena mikrobiološka aktivnost zemljišta, nepovoljan odnos vode i vazduha, sve to je dovelo do sve niže tolerantnosti biljaka na sušu, posebno se to odnosi na kukuruz. Izborom tolerantnijih sorti i hibrida na sušu ne mogu se nadoknaditi propusti u agrotehnici svakog vida biljne proizvodnje.
Primenom čizel plugova i podrivača, rastresanjem zemljišta i razbijanjem plužnog đona poboljšali bi se vodno-vazdušni režim zemljišta, njegova akumulativna sposobnost za vodu, struktura i mikrobiološka i hemijska aktivnost. Time bi se povećale rezerve vlage u zemljištu povećanjem akumulacije zimske vlage, omogućila propusnost zemljišta za vodu i razvoj korenovog sistema do dubljih rezervi vlage i time tolerantnost na sušu.
Zalivanje je najbitnija agrotehnička mera kojom bi se biljke izborile protiv suše. Međutim vrlo mali procenat površina pod kukuruzom je trenutno u zalivnom sistemu. Sigurnost proizvodnje kukuruza i stabilnost prinosa je u proizvodnji ove kulture u sistemu zalivanja. U suvom ratarenju kvalitetna osnovna obrada zemljišta, što manji gubitak vlage u proleće pripremom zemljišta za setvu, adekvatna mineralna ishrana i primena stajnjaka doprinosi boljoj tolerantnosti biljaka na sušu i obezbeđenju sigurnijih prinosa. Kvalitetom osnovne obrade zemljišta, pod uticajem mraza će se stvoriti takva struktura zemljišta da se vrlo lakim oruđima u proleće može obezbediti predsetvena priprema zemljišta, smanjiti na taj način gaženje i sabijanje zemljišta i najbitnije nepotrebno odavanje korisne vlage.
Agrohemijska analiza zemljišta najčešće na zemljištima ovih prostora pokazuje nedostatak fosfora. Iznošenje korisnih žetvenih ostataka ili najgori slučaj njihovog spaljivanja, sve su to razlozi koji smanjuju povoljne karakteristike zemljišta i tolerantnost na sušu. Najčešće, posebno u kukuruzu izostaje primena startnog đubriva u jesen, posebno nedostatak dovoljne količine fosfora koji reguliše kvalitetnije i bolje ukorenjavanje a koji bi doprineo toleranciji biljaka na nedostatak vlage u presudnim momentima.
I gustinom setve protiv suše
Ređom setvom pšenica, ukoliko se seju u optimalnim rokovima setve i optimalnim uslovima za kvalitetnije i bolje nicanje, biljke mogu veoma dobro da izbokore i da postignu i dobre i kvalitetnije prinose. Povećanjem norme setve u sušnijim uslovima koji se mogu javiti već u proleće u periodu prihrane, može doći do sušenja biljaka jer se ne mogu obezbediti potrebnim zalihama vode. Setva kukuruza u gustom sklopu naročito je nepovoljna u uslovima nedovoljne obezbeđenosti zemljišta dovoljnom vlagom.
Sistemi gajenja
Proizvodnjom nekih kultura u združenoj setvi postiže se bolji raspored biljaka na proizvodnoj površini, efikasnije korišćenje vegetacionog prostora, zaštita nižih vrsta senkom viših od suše i visokih temperatura, ističe savetodavac Rangelov. Primeri u praksi su pokazali da se setvom sorti pšenice različite visine ili setvom pšenice u kombinaciji sa ječmom ili tritikaleom postiže efikasnije korišćenje vegetacionog prostora i bolji prinosi.
Kukuruz visinom i habitusom svojih biljaka štiti biljke pasulja jer bar za nekoliko stepeni snižava temperaturu kada je ona najviša a najpogubnija u vreme cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna pasulja. Slično se postiže i kombinacijom suncokreta i pasulja ili kombinacijom kukuruza i tikve ili suncokreta i tikve. Postoje i dobri primeri useva u gustom sklopu- stočnog graška i ovsa, grahorice i deteline, graška i lucerke, usevi koji postižu znatno bolje i kvalitetnije prinose nego u sistemu čistog useva.