Ratarski usevi teško podnose odsustvo kiše. Vreli dani i suša ostavljaju trag na biljkama koje usporavaju svoj rast i suše se.
U najtežoj situaciji je kukuruz, a delimično i soja. Za suncokret, iako ima neravnomeran rast, postoji šansa da zabeleži nešto malo manji prinos od prošlogodišnjeg, rekla je dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru sa novinarima koji je organizovala redakcija lista „Gazdinstvo“.
Između ostalog Latković je istakla da nakon obimne provere i uvida u polja zahvaćena sušom ne može se još uvek reći pouzdana prognoza o daljem razvoju svih površina kukuruza. Ona je navela da ima područja gde je ova biljka u dobroj kondiciji i da je formiran i klip, ali i suprotnih primera.
Najgore su prošli ratari koji su posle izmrzavanja presejali useve, kao i oni gde nije obavljena kvalitetna obrada zemlje i data prihrana, navela je dr Latković i dodala da će ove godine po prinosu u prednosti biti hibridi iz rane grupe zrenja.
U celini gledano, kukuruznim poljima bi koristila kiša i to 50 litara po metru kvadratnom. Takva kiša bi ublažila već nanete štete, poručila je dr Latković uz konstataciju da već sada ima domaćina kojima kukuruz neće biti ni za silažu i oni ga tarupiraju.
Prognozu o prinosu soje biće moguće izneti posle završetka cvetanja, rekao je na ovom skupu, prof. dr Jovan Crnobarac i dodao da su stabljike soje niže i da na je na više lokaliteta registrovano žutilo donjih listova. Kiša bi dobro došla soji, ali i suncokretu, koji najbolje trpi sušu. Crnobarac je naveo da je moguć niži prinos suncokreta i soje od prosečnog, ali će pouzdanija procena biti moguća do kraja jula.
Šta kažu poljoprivrednici o suši?
„Listovi liče na vretena, a donji žute. Klip se retko gde može videti. Ako od kukuruza dobijemo barem silažu, biće dobro.“
Miroslav Glavaški, direktror ZZ „Bečej“
