Cilj ljuštenja strništa je da se prekine kapilarno kretanje vlage na gore kroz zemljište i na taj način spreči njegovo isušivanje i omogući dalja obrada
Suša je u našoj zemlji najvažniji stresni faktor podbačaja prinosa u pojedinim godinama. Najefikasnija mera borbe protiv suše je navodnjavanje, čija primena u osnovi menja sistem biljne proizvodnje. To je i najskuplja mera i može se primeniti tamo gde ima kvalitetne vode za navodnjavanje i kapitala za ulaganje u sisteme za navodnjavanje.
Agrotehničke mere su značajno jeftinije u poređenju sa navodnjavanjem a mogu da zadrže vlagu u zemljištu i da se primene na većoj površini. Pravilno i blagovremeno izvedene mere obrade mogu značajno smanjiti evaporaciju vode iz zemljišta.
U ratarskoj proizvodnji osnovno pravilo glasi da zemljište treba da je pod usevom ili da je obrađeno. Posle žetve ozimih useva velike površine ostaju bez useva.
Prva mera redovne obrade predstavlja plitku obradu zemljišta. Ljuštenje – ugarenje je plića obrada zemljišta neposredno posle ubiranja ranih preduseva (obično strnih žita), u cilju stvaranja plitkog rastresitog sloja na površini.
Jedan od značajnih ciljeva ljuštenja je smanjenje evaporacije. Pravilno izvedeno ljuštenje sa delimičnim zaoravanjem žetvenih ostataka može da smanjuje isparavanje zemljišta za 8-36%.
Uticaj ljuštenja na vodni režim zemljišta (Birk s M rta, 1995)
Zašto je važno zaoravanje strništa?
Zbog toga se obrada strništa naziva i zaštitnom obradom: ugarenje ili ljuštenje. Cilj ovakve obrade je da se prekine kapilarno kretanje vlage na gore kroz zemljište i na taj način spreči njegovo isušivanje i omogući dalja obrada.
Nestručno, preduboko, grudvasto, nezatvoreno izvedeno ljuštenje pospešuje isparavanje i dovodi do potpunog isušivanja obrađenog sloja.
Loša varijanta je ostaviti strnjiku na kojoj slobodno rastu korovi i osipaju svoje seme, a voda kapilarnim putem ubrzano, na letnjoj žegi, isparava iz zemljišta.
Osnovni zadaci ljuštenja oranice su:
- zaoravanje žetvenih ostataka, stvaranje uslova za formiranje mrvičaste strukure i biološke zrelosti zemljišta;
- dovođenje zemljišta u stanje ugarnosti;
- lakše i kvalitetnije izvođenje osnovne obrade uz smanjenu potrošnju energije.
Dubina ljuštenja strnjišta zavisi od tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja kreće se između 10 i 15 centimetara. Ako nema mogućnosti da se ovaj posao obavi odmah posle žetve i površinski sloj zemljišta isuši, tada je bolje sačekati kišu koja će pokvasiti sloj do dubine ljuštenja.
Pripremila Ivana Vasilijić, savetodavac – ratarstvo
