Stočni kelj vodi poreklo iz Engleske. Daje visoke prinose zelene mase. Nije preterano zahtevna biljka, otporna na mraz.
Ova dvogodišnja biljka koja u prvoj godini formira zadebljalo stablo sa lišćem, što i jeste upotrebno kao stočna hrana. U drugoj godini formira generativne organe. Razlikuju se dva tipa stočnog kelja i to:
- stočni kelj stablaš (poznat i kao engleski kelj)
- stočni kelj lišćar (razgranati kelj)
Kelj stablaš karakteriše zadebljalo stablo ispunjeno mekim parenhimom. Ova forma stočnog kelja je veoma otporna na niske temperature, podnosi i do -20ºC. U okviru ovog tipa razlikujemo dva podtipa i to zeleni i plavi. Sorte zelenog podtipa su lisnatije i daju veće prinose, dok su sorte sa plavom bojom lišća otpornije prema niskim temperaturama.
Kelj lišćar ima niže stablo, manjeg obima, tanko i razgranato, ali vrlo dobro obraslo lišćem. Ova forma je još otpornija na niske temperature od stablaša i u uslovima blaže zime raste i razvija se te se krajem februara i u martu može koristiti u ishrani u stočarstvu.
Visina stabla kod kelja stablaša je 60–70 cm, a lišćar, iako nižeg stabla sa lišćem dostiže visinu i preko jednog metra. List je prost, prekriven vostanom prevlakom, ima ureze i vrlo je sočan.
Što se tiče uslova uspevanja stočni kelj nije preterano zahtevna biljka. Odgovaraju mu doboka, mogu i nešto teža zemljišta. Ima umerene zahteve prema toploti, a vegetativne aktivnosti se odigravaju i na svega par stepeni iznad nule. U zavisnosti od forme i sorte otpornost na mrazeve se kreće od – 4ºC pa do – 20ºC.
Agrotehnika za stočni kelj
Za stočni kelj najbolje je rano u jesen obraditi zemljište, na veću dubinu, posebno je dobro zaorati veću količinu organskih đubriva (npr. stajnjak oko 30 t/ha). Ako će biti glavni usev, seje se u martu ili početkom aprila, preporuka đubrenja je oko 200 kg N, 130 kg P2O5 i oko 180 kg K2O. U kasnijim rokovima setve kao i u postrnim rokovima setve može se upotrebiti za 25–30% manje mineralnih đubriva.
Predsetvena priprema mora biti kvalitetna, jer je sitnosemena biljna vrsta. Setvu je najbolje obaviti sa razmakom redova 50 cm (može i do 65 cm, ali zbog praktičnosti je lakše na 50 cm). U zavisnosti od roka setve potrebna količina semena se kreće od 1,5 kg do 4 kg. Za prve rokove setve je potrebno manje semena. Nakon nicanja poželjno je uraditi međuredno kultiviranje. Stočni kelj ima spor početni porast pa je slabo konkurentan sa korovima u ovoj fazi i poželjno je hemijsko i mehaničko suzbijanje korova. Od štetočina, najrašireniji je buvač, međutim pravovremenom upotrebom odgovarajućih insekticida ovaj potencijalni problem se lako rešava.
U praksi se kao način iskorišćenja koristi ispaša, češće kao zelena krma koja se kosi. Međutim, zbog sadržaja sumpornih materija i niskog sadržaja suve materije preporučuje se da se količina dnevnog unosa ograniči. Pored ove mane, mora se istaći da je svarljivost vrlo visoka, visok je i sadržaj sirovih proteina, kalcijuma, fosfora, vitamina. Siliranje ide dosta teško zbog visokog sadržaja vode, međutim može da se kombinuje sa silažnim kukuruzom.
Stočni kelj daje visoke prinose zelene mase. Ono što je važno prinos suve materije je najčešće do 10 t/ha. Prinos zelene mase ide i do 70 t/ha, međutim, procentualno sadržaj suve materije je od 9% do 15%.
Autor: Zoran Boca, PSS Sombor
