Претрага
Претрага

Stajnjak je značajan i za zemljište i za biljke

Stajnjak je organsko đubrivo, a predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata životinja i prostirke, koja je podvrgnuta procesima previranja. Za stajnjak se obično kaže da...

stajnjak
Galenika

Stajnjak je organsko đubrivo, a predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata životinja i prostirke, koja je podvrgnuta procesima previranja.

Za stajnjak se obično kaže da je potpuno đurivo, za razliku od veštačkih, koja su dopunska – nepotpuna. 

Sastav stajnjaka

Premda je sastav vrlo različit, uzima se da je prosečno stajsko đubrivo sledećeg sastava:

· Voda 75 %
· Suva materija 25 %
· Azot 0,5 %
· Fosfor 0,15 % 
· Kalijum 0,6 % 

Količina proizvedenog stajnjaka zavisi od vrste stoke. Goveče godišnje daje oko 9 tona, konj oko 7 tona. 

Sastav stajnjaka je vrlo različit, jer su različiti i sastojci od kojih je dobiveno. 

Na sastav stajnjaka najviše utiču sledeći činioci:

· Vrsta i starost stoke     
· Vrsta hraniva
· Cilj gajenja stoke (tov ili priplod)
· Vrsta prostirke 
· Nega stajnjaka
· Stepen razgradnje

Svaka vrsta stoke daje različit sastav izmeta, što opet zavisi od vrste hrane i načina varenja.

Na primer, konji daju stajnjak koji je suvlji i bogatiji hranljivim sastojcima, zato se konjsko i slično, ovčije đubre, brže razlažu i stvaraju mnogo toplote i zato se svrstavaju u topao stajnjak.

Goveđi stajnjak sadrži više vode, a manje hranljivih sastojaka, pa se svrstava u hladan stajnjak.

Svinjski stajnjak može da bude i topao i hladan , što zavisi od vrste hrane koja se daje. 

Stajnjak pernate životinje je najjači po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od prethodno pomenutih.

I kod iste vrste stoke, sastav je različit, naprimer, mlada stoka bolje iskorišćava hranu od starije, pa je njihov stajnjak siromašniji hranljivim sastojcima. Tovna grla dobijaju više zrnaste hrane, nego priplodna, pa je njihov stajnjak bogatiji u hranljivim sastojcima.

Osoka tečno organsko đubrivo

Osoka sadrži:
· 0.1-0.5 % azota
· 0.01 % fosfora
· 0.3-1 % kalijuma
Koristi se na lakim peskovitim zemljištima u jesen i rano proleće.

Osobine stajnjaka  

· Sadrži neophodne hranljive materije potrebne biljkama; 
· Ima duže dejstvo, odnosno produženo 4-5 godina;
· Poboljšava fizičke osobine zemljišta: strukturu i  vodno – vazdušni režim; laka zemljišta vezuje a teška čini rastresitim;
· Povećava snagu držanja vode u zemljištu;
· Vezuje biljna hraniva, time sprečava njihovo ispiranje.  

Uloga stajnjaka

Đubrenjem stajnjakom zemljištu se vraćaju hranljivi sastojci odneseni žetvom i berbom. Ako u zemljištu nisu zastupljeni svi sastojci potrebni za ishranu biljaka, ne mogu se dobiti zadovoljavajući prinosi. Ova uloga stajnjaka u snabdevanju zemljišta potrebnim sastojcima, može se zameniti pogodnim mineralnim – veštačkim đubrivom. Međutim, tu je i uloga koju stajnjak ima u popravljanju osobina zemljišta, koja se ne može zameniti upotrebom veštačkih đubriva.

Stajnjak sadrži u sebi živa bića (mikroorganizme), koji razlažu sastojke zemljišta i čine ih pristupačnim biljci, a utiče i na održavanje toplote u zemljištu upijanjem i zadržavanjem sunčanih zraka. Na taj način zemljište se bolje i ranije zagreva, te i setva može ranije da se obavi. To je posebno od značaja za teška zemljišta, koja se u proleće sporije zagrevaju. 

Stajnjak ima uticaja i na stvaranje pogodnog granulacijskog sastava zemljišta, koje je najpogodnije za obradu. Celokupan rad oko osnovne obrade zemljišta i pripreme zemljišta za setvu ima za cilj da stvori pogodnu građu zemljišta. 

Stajnjak čini zemljište rastresitim, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Rastreseno zemljište bolje upija vlagu i bolje je drži, što je bitno za područja sa niskim padavinama. Kod lakih, peskovitih zemljišta, stajsko đubrivo vezuje čestice peska da ih vetar ne raznese. Zemljište koje sadrži sve ove osobine, lakše se i jeftinije obrađuje, što je za svakog proizvođača korisno. 

Kao prostirka stoci se obično stavlja slama pšenice koja upija tečni izmet, povećava količinu đubriva, čini ga rastresitim, te se brže razlaže. Sa stavljanjem većih količina slame ne treba se preterati, jer to smanjuje kvalitet stajnjaka. Dovoljno je da se po grlu na dan stavi prostirke: kod konja 2-3 kg, kod goveda 3-4 kg, kod ovaca oko 1 kg i kod svinja oko 3 kg.                 

Za prihranjivanje se upotrebljava prevrela osoka, razblažena 5 do 10 puta većom količinom vode. Rastura se cisternama. Prihranjivanje treba vršiti po oblačnom vremenu ili u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima. Ne prihranjivati povrtarske vrste čije se lišće i plodovi koriste u svežem  stanju.

Pripremila: Jelica Petrović, diplomirani inženjer

psss.rs

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno