Silaža kukuruza i soje – Združeni usevi za proteinski obrok

silaza

Silaža od združenog useva je bogatija proteinima, svarljivija je i stoka je radije jede.

Kukuruzna silaža je najčešći i najobimniji kabasti obrok u ishrani tovnih junadi i mlečnih krava. Koristi se, osim za ishranu navedenih kategorija, i za ishranu ovaca i koza.

Pored toga što je najviše zastupljen u ishrani preživara, predstavlja i najjeftiniji obrok koji stoka dobije u toku dana.

Iako je najjeftiniji, ne treba da bude obrok sa najmanjim sadržajem hranljivih materija, napominje dipl. inž. poljoprivrede Dušan Despotović, savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Srbije.

On podseća da prinosi kukuruzne silaže mogu biti i 70 t/ha silirane mase.

Tako velike razlike u prinosu silo mase pre svega proizilaze od sledećih faktora:

– vremenskih uslova tokom vegetacije

– primenjene agrotehnike

– vremena siliranja.

Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, a Despotović pre svega misli na bilo koji oblik elementarnih nepogoda, suša, grad… nećemo imati dovoljno kvalitetne mase.

Ukoliko izostavimo jesenju osnovnu obradu i đubrenje, takođe se možemo nadati dobrom i kvalitetnom prinosu. Ovo nije pravilo, a zavisno je od samog zemljišta.

Ukoliko preranimo i zakasnimo sa siliranjem, treba da budemo svesni da nećemo dobiti silažu koja će ispuniti potrebe naše stoke, dodaje savetodavac.

Neretka pojava kod naših proizvođača je sejanje neadekvatnih hibrida za spremanje silaže.

Ukoliko je godina povoljna, često se pribegava siliranju najlošijeg kukuruza, a to je praksa ukoliko se očekuje dobra cena zrna kukuruza. U lošijim godinama, opet se silira lošiji kukuruz, a bolji ostavlja za zrno. U takvim godinama silirana masa sa hektara retko prelazi dvadeset tona, iz razloga siliranja oboda parcele biljkama koje gube vlagu. Vlaga se kasnije nadoknađuje kvašenjem silirane mase.

Dobar deo proizvođača, seje hibride kasnijih grupa zrenja, ili namenske hibride za silažu kojih ima na tržištu. Parcelu unapred planira. Zemljište se blagovremeno pripremi, izvrši kvaliteno đubrenje, kao i sve ostale operacije. Siliranje u optimalnoj fazi, gaženje, konzerviranje.

Samo kvalitetno pripremljena silaža može imati dobar kvalitet i kvantitet za našu stoku. Najbitniji je sadržaj proteina, kao i sadržaj celuloze.

Analize silirane mase

  • Silaža spremljena od kukuruza u 2018. godini, po obavljenoj analizi, imala je sledeće vrednosti (NDF – biljna vlakna neutralnih deterdženata; ADF – biljna vlakna kiselih deterdženta):
    sirovi proteini 7,6 %
    – NDF 50 %
    – ADF 27 %.

Sasvim zadovoljavajući rezultati. Sejan je namenski hibrid, primenjena kvalitetna i blagovremena agrotehnika.

Prinos silirane mase je 55 t/ha.

  • Silaža spremljena od združenog useva kukuruza i soje, po obavljenoj analizi imala je sledeće vrednosti:
    – sirovi proteini 10,9 %
    – NDF 60,2 %
    – ADF 33,3 %.

Zbog uklapanja vegetacije, sejan je kukuruz iz ranih i soja iz kasnih grupa zrenja. Sve agrotehničke mere su obavljene blagovremeno. Prinos silirana mase, preračunate na površinu od jednog hektara je 42 tona.

Iz navedenih parametara se vidi kvalitet silo mase koji je po jedinici površine niži, ali su drugi parametri veoma dobri.

Silaža od združenog useva je bogatija proteinima, svarljivija je i stoka je radije jede, naglašava Despotović.

Ovo je jedan od primera kako se sa malo rada i razmišljanja može dobiti veoma kvalitetan obrok za stoku, pre svega za ishranu muznih krava. Sa ovakvim proteinskim obrokom, smanjiće se potreba za davanjem sena i koncentrovane hrane, čime se smanjuju troškovi u ishrani stoke, ističe savetodavac.

U prilog tome idu i rezultati FADN analiza, gde dobar deo poljoprivrednih gazdinstva, koji se bavi proizvodnjom mleka i mesa, proizvodi skupu hranu, tu skupu hranu troši u proizvodnji koja im daje malu zaradu. Tako da bi im se više isplatilo da prodaju hranu, tj. da se bave samo ratarstvom.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede