Šećerna repa: Primenom odgovarajućih agrotehničkih mera do kvaliteta i prinosa

secerna repa na njivi

Šećerna repa je usev koji pripada ranoj prolećnoj setvi. Iako se smatra najisplativijom poljoprivrenom proizvodnjom, ona je vrlo zahtevna i nosi određene rizike.

Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu, kada se za to steknu agrometeorološki uslovi. Ratari koji će je sejati već od jesenas su počeli da pripremaju oranice za ovogodišnji rod.

Šećerna repa zahteva plodna zemljišta, dobre strukture i blago neutralne do alkalne vrednosti pH, visok sadržaj humusa i dubok oranični sloj, a to se najčešće ostvaruje na černozemu, ritskim i livadskim crnicama. Nepoštovanje plodoreda u proizvodnji šećerne repe može dovesti do pojave i širenja nematoda i drugih štetočina ove kulture, što utiče na prinos i kvalitet proizvoda, uz negativne posledice na zemljište. Treba birati parcele na kojima je urađena kvalitetna osnovna obrada, odnosno gde su brazde zatvorene u toku jeseni ili tokom zime.

Đubrenje šećerne repe

Đubrenje treba da bude optimalno i zasnovano na preporukama i rezultatima analiza zemljišta, jer prevelike količine pojedinih hranljivih elemenata (npr. fosfora) mogu da dovedu do nedostatka mikroelemenata, a time do slabljenja biljaka i umanjenja prinosa i kvaliteta korena.

Veoma bitne mere u proizvodnji šećerne repe su i predsetveno đubrenje i priprema zemljišta za setvu. Kako bi što preciznije procenili potrebe za azotnim đubrivima, neophodno je uraditi N-min analizu zemljišta. Cilj je da se ustanovi sadržaj azota u profilu zemljišta do dubine 90-120 centimetara i pravilno odredi neophodna doza azotnih hraniva.

Preporučenu količinu azota treba uneti neposredno pred setvu, i to u vidu pristupačnijih mineralnih đubriva poput AN-a. Ukoliko se planira đubrenje ureom, savet je da se ono uradi par nedelja ranije kako bi azot imao dovoljno vremena da pređe u pristupačniji i pogodniji oblik za biljke.

koren šećerne repe

Šećerna repa se seje krajem prve dekade marta

Jedan od najvažnijih faktora za obezbeđivanje visokih prinosa korena jeste kvalitetna predsetvena priprema. Budući da je seme repe sitno i ima malu količinu hranljivih materija potrebnu za klijanje, priprema zemljišta mora biti izuzetno kvalitetna kako bi se obezbedili što brže nicanje i optimalan sklop od oko 100.000 biljaka po hektaru.  Predsetvenu pripremu treba obaviti u što manje prohoda. Ako je osnovna obrada izvedena pravilno i blagovremeno, predsetvena obrada se može izvesti i u samo jednom potezu. Prilikom pripreme vlažnog zemljišta dolazi do dodatnog sabijanja setvenog sloja, nakon čega nije moguće obaviti kvalitetnu setvu. Pravilno izvedena priprema, koja omogućuje ujednačeno nicanje i brz porast repe, istovremeno uzrokuje i ujednačeno nicanje korova, te i efikasno delovanje herbicida.

Setvu treba obaviti nekoliko sati nakon predsetvene pripreme. U prosečnim uslovima šećerna repa počinje da se seje krajem prve dekade marta. Preporučuje se razmak između redova 50 cm, dok međurastojanje u redu može biti od 17 cm ili 18 cm. Broj biljaka zavisiće od potencijala parcele za prinos, od količine zimskih padavina, rasporeda mineralnog azota po dubini profila, kao i od osobina same sorte.

Dubina setve šećerne repe je oko tri centimetra. Repa posejana duboko sporo niče i često ne uspe da iznikne, naročito u polusuvom zemljištu. U svakom slučaju, seme treba položiti u sloj zemlje koji sadrži dovoljno vlage za nicanje. Početni period od prvih nekoliko nedelja u rastu i razviću repe veoma kritičan. Različiti faktori, poput kasnog mraza, pokorice ili repine pipe u toj fazi, mogu da dovedu do smanjenja broja biljaka na parceli.

Treba izbegavati brzo donošenje odluka o setvi repe na prethodno nepripremljenim parcelama, jer prevelika želja za profitom ne može da nadoknadi dobru poljoprivrednu praksu.

Ivana Vasilijić dipl. inž. poljoprivrede

PSS Zrenjanin

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede