Uspešnu organizaciju biljne proizvodnje podrazumeva i obavezno planiranje plodoreda. U uslovima intenzivne proizvodnje skoro da nema klasične monokulture,
već se primenjuje kratkotrajna monokultura.
Plodored u biljnoj proizvodnji predstavlja smenjivanje useva u vremenu i prostoru. Pravilnim plodoredom se čuva plodnost zemljišta, smanjuje zakorovljenost, pojava bolesti i štetočina. Monokultura predstavlja sistem proizvodnje nekog useva na jednoj parceli duži niz godina.
Na našem području u monokulturi se najčešće proizvode kukuruz i pšenica i može da traje do pet godina. Proizvodnju u monokulturi prati jača zakorovljenost, pojava biljnih bolesti i štetočina, što prouzrokuje smanjenje prinosa. Brojnim istraživanjima je utvrđena tendencija neprekidnog smanjivanja prinosa svih useva kada se oni gaje u monokulturi, naročito ako izostane odgovarajuća priprema zemljišta, đubrenje i zaštita.
Posebno negativno dejstvo gajenjem u monokulturi iskazuju: šećerna repa, suncokret, lan, pa se ove kulture u monokulturi vrlo retko gaje, već se preporučuje da one dođu na istu parcelu tek nakon nekoliko godina.
Izbor preduseva zavisi od bioloških osobina biljaka, sklonosti ka istim bolestima i štetočinama i potrebe za obradom. Preporuka je da biljke koje napadaju iste bolesti i štetočine treba razdvojiti u dužem vremenskom periodu.
U plodoredu treba voditi računa i o smenjivanju kultura koje zahtevaju dublju sa onima koje zahtevaju pliću obradu zemljišta.
Autor: Jelena Stojiljković
psss.rs
