Institut je jedina svetska institucija koja je dobila mogućnost da po drugi put organizuje ovaj veoma značajan skup.
Predstavnici 15 zemalja, članica Internacionalne organizacije za suncokret (International sunflower association – ISA), okupili su se danas na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kako bi finalizovali dogovore o međunarodnoj konferenciji o suncokretu koja će se održati iduće godine.
Ova konferencija održava se svake četiri godine, a domaćin naredne, jubilarne, 20. po redu je upravo Institut za ratarstvo i povrtarstvo.
Treba istaći da je Institut jedina svetska institucija koja je dobila mogućnost da po drugi put organizuje ovaj veoma značajan skup.
U Novom Sadu je, naime, i 1988. godine održana konferencija.
– Danas su se na Institutu okupili članovi borda ISA čije je sedište u Parizu. Ova organizacija osnovana je s ciljem da pomogne razvoj i istraživanje na polju oplemenjivanja, semenarstva, proizvodnje i prerade suncokreta. Sastanak borda se uvek održava u zemlji koja će biti domaćin konferencije. Naredna, čiji smo mi domaćini, okupiće više od 1.000 naučnih radnika iz celog sveta, a na njoj će biti govora o svim aktuelnim temama u vezi sa suncokretom. Na ovim konferencijama se u stvari određuje pravac i daje zamah novim istraživanjima na suncokretu u celom svetu, rekao je dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Novosadskog instituta, i napomenuo da sama činjenica što je Institutu ponovo ukazano poverenje da organizuje ovako važan skup dovoljno govori o ugledu koji ova kuća uživa u svetu.
Govoreći o aktuelnim trendovima u oplemenjivanju suncokreta, kojima će svako biti posvećen prostor i na predstojećoj konferenciji, dr Miklič je istakao da svetska nauka intenzivno radi na stvaranju hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida.
Nauka traži rešenje i za nove rase volovoda koje su se pojavile u crnomorskom basenu, Španiji i Turskoj.
Najvažnije od svega, kako je istakao, jeste da naučnici nađu odgovor na aktuelne klimatske promene i stvore hibride koji će moći uspešno da se gaje i u izmenjenim uslovima.
– Suncokret je, srećom, biljka koja ima bolje mehanizme za odgovor na promene koje se dešavaju, odnosno na sušu, lošiji raspored padavina i klimatske ekstreme. Već sada se gaji u rejonima gde ranije nije bilo moguće njegovo gajenje, na primer u Sibiru, a realno je očekivati da će se areal uzgoja suncokreta povećavati i dalje, rekao je Miklič i napomenuo da će iz tog razloga predstojeća konferencija nositi naziv „Suncokret za za 21. vek“.
– Međunarodna konferencija o suncokretu organizuje se naizmenčno u Evropi i vaneropskim zemljama koje se ozbiljno bave unapređenjem proizvodnje suncokreta. Sledeće godine domaćin je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji je jedan od istorijski važnih svetskih centara kada su u pitanju gajenje i oplemenjivnje suncokreta, rekao je Etjen Pilorže iz Internacionalne asocijacije za suncokret.
Novosadski Institut je, inače, među prvima u svetu svojevremeno stvorio hibride suncokreta, a tadašnja Jugoslavija ih je prva uvela u proizvodnju zamenivši dotadašnje sorte.
U Institutu je otkriven prvi izvor otpornosti na fomopsis, ovde je registrovan prvi evropski Clearfield hibrid, a novosadski naučnici bili su u samom vrhu i kada su u pitanju sva ostala svetska istraživanja i dostignuća u vezi sa suncokretom.
U Institutu su kreirani i još uvek se kreiraju neki od najpopularnijih hibrida koji se gaje u čitavom svetu.
Novosadski naučnici sarađuju i sa svetskim naučnicima i zajednički stvaraju hibride za sve uslove i namene gajenja.
Novi Sad može da se pohvali i najvećom kolekcijom divljih vrsta suncokreta u Evropi koja je osnova za uspešno oplemenjivanje ove biljke.
A. Milić