Jesenja setva krmnog bilja obezbeđuje ranu kabastu hranu za stoku. Blagovremena primena mineralnih đubriva za dobar prinos.
Proizvodnja useva koji omogućavaju dovoljnu količinu kabaste hrane u ranom prolećnom periodu je veoma značajna u ishrani stoke. Značaj jesenje setve krmnog bilja (ozime grahorice i graška) došlo bi se do jeftine stočne hrane u rano proleće, što bi automatski uticalo i na dobit samih proizvođača. Jesenjom setvom ozime grahorice i ozimog stočnog graška može se obezbediti kvalitetna i rana kabasta stočna hrana.
Osnovnu obradu zemljišta za ove kulture treba obaviti na isti način kao i za ozimu pšenicu. Neophodno je da se predsetvenom pripremom obezbedi dobra poravnatost zemljišta, čime se dovodi do ravnomernog rasporeda semena u setvenom sloju, kao i do lakše i kvalitetnije kosidbe.
Đubrenje stočnog graška i grahorice
Bitan uticaj za ostvarenje prinosa ozimog stočnog graška i grahorice ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi. Doze se kreću oko 45 kg/ha azota i po 60-80 kg/ha fosfora i kalijuma, koji se obično unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.
Jesenja setva u oktobru
Smatra se da je optimalan rok za jesenju setvu ovih kultura oktobar, čime se obezbeđuje da biljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čisti usev ili u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi 150 kg/ha graška, odnosno 120 kg/ha grahorice. Ako se ove kulture seju zajedno sa strninama, doći će do manjih poleganja i dobiće se kvalitetniji prinos zelene mase. Tada je potrebno navedenoj količini semena graška ili grahorice dodati između 30 i 35 kg/ha najčešće pšenice, ječma ili ovsa.
Grašak i grahorica se seju žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Posle setve se preporučuje valjanje.
Pripremila: Veličković Violeta dipl. inž. poljoprivrede, PSSS Beograd
