Bela slačica (Sinapis alba L. fam. Brassicaceae) je jednogodišnja biljka, prepoznatljiva po žutim, mirišljavim cvetovima i maljavim listovima i stablu.
Poreklom je iz Mediterana, kosmpolitska je vrsta, raste po njivama, pored puteva i gaji se. Raste uspravno u visinu i više od 80 centimetara. Ima snažan korenov sistem s brojnim korenovim dlačicama koje doprinose otpornosti na sušu. Listovi su usečeni, krupniji u donjem delu stabla, dok su gornji sitniji. Medonosni cvetovi su u grozdastim cvastima. Cveta u junu, dok plod sazreva u julu i avgustu.
Slačica se gaji radi semena od kog se proizvodi senf. Glatke bledožute semenke su ljute i u plodu cilindričnog oblika ih ima do osam. Plod je takođe maljav, dužine do pet centimetara. Seme je lekovito. U literaturi se navodi da seme sadrži preko 30% masnog ulja, sluzi, glukozinolate koji hidrolizom daju neisparljivi oksibenzilizosulfocijanat i sinapin. Bogat je izvor selena, omega-3 masnih kiselina, fosfora, magnezijuma, mangana, dijetalnih vlakana, gvožđa, kalcijuma, proteina, cinka i nijacina (vitamin B3).
Agrotehnika
Bela slačica se seje rano u proleće
Vegetacioni period slačice traje od 110 do 130 dana. Setvi prethodi osnovna obrada uz zaoravanje stajnjaka u količini od 30 t/ha, jer dobro uspeva na plodnim i strukturnim zemljištima, neutralne pH vrednosti. Slabo uspeva na kiselim zemljištima. Agrohemijskom analizom zemljišta odrediti količine mineralnog đubriva koje treba zaorati. Treba je gajiti u plodoredu. Dobri predusevi su repe, krompir, grahorice, a slačica je dobar predusev za ozima strna žita.
Belu slačicu sejemo u martu i aprilu na međurednom rastojanju 30-50 cm i dubini 0,5-1 cm. Za hektar potrebno je pet do šest kilograma semena. Setvu obaviti žitnim sejalicama. Brzo niče čak i na nižim temperaturama.
Nega zasada bele slačice
U prvoj polovini vegetacije ima velike zahteve prema vlazi. Potrebno je usev kultivirati u dva do tri navrata. Ukoliko je potrebno, prihranu obaviti sa 100-300 kg/ha azotnog đubriva.
Žetva
Žetvu bele slačice treba početi kada seme dobije žutu boju, odnosno kada seme na vrhu stabla prelazi iz voštane u punu zrelost, a nadzemni deo biljke počinje da se suši. Ukoliko je seme vlažno, treba ga dosušiti da vlaga bude ispod 12%. Prinos bele slačice se kreće od 1.000 do 2.000 kg/ha.
Ratari je seju kao glavni ili postrni usev. Korisna je kao predusev za šećernu repu jer suzbija nematode šećerne repe.
