Biti pčelar je privilegija, a pčelarenje nije samo profesija, već potreba pojedinca da živi u skladu sa prirodom.
Vladimir i Goran Torđan
Pčelari kažu da se tehnika pčelarenja može naučiti iz knjiga ili od iskusnog kolege, ali da samo oni koji vole pčele i brinu o prirodi mogu biti ispunjeni ovim poslom.
Braća Torđan, Vladimir i Goran, iz Stajićeva, naselja kraj Zrenjanina, diplomirani inženjeri poljoprivrede i mašinstva, svoje profesije zamenili su pčelarstvom.
„Kada smo počeli da se bavimo pčelarstvom bio sam u srednjoj školi. Dopalo mi se da vreme provodim na pčelinjaku. Završio sam Poljoprivredni fakultet, odsek za voćarstvo. Tu sam, u okviru predmeta Pčelarstvo, stekao znanje i neophodna poznanstva. Pčelarimo sa 150 košnica, a imamo i svoj voćnjak. Na pola hektara krušku, a kajsiju na jednom hektaru. Planiramo da proširimo voćnjak, da postavimo sistem za navodnjavanje, a verujem uskoro i protivgradnu mrežu. Pčelarstvo i voćarstvo savršeno funkcionišu. Kod nas su, nažalost, pčelari i voćari često u sukobu, a jedni bez drugih ne mogu. Mi naše košnice postavljamo u svom voćnjaku i to se pokazalo kao višestruko korisno“, potvrđuje za poljosfera.rs Vladimir Torđan.
Njegov brat Goran, mašinski inženjer, kaže da od malena voli pčele. Smatra da za sve koji žele da budu pčelari ima dovoljno prostora.
„Vrlo je važno da priđete poslu odgovorno i ozbiljno i da budete uporni. Zarada ne treba da bude najvažnija. Oni koji odmah računaju, broj košnica puta med, nisu za pčelarenje. Važno je da to volite, mnogo radite i stalno učite. Pčelarenje je blagodet“, smatra Goran.
Porodica Torđan: Goran, Sanela, Radmila, Radica i Vladimir
U svet pčelarstva Vladimira i Gorana uveo je njihov otac Radica. Kada su na fabričke hale u Zrenjaninu, nekada privrednom centru Jugoslavije, stavljeni katanci, Radica i njegova supruga Radmila su tražili način da zarade i omoguće sinovima da završe studije. Počeli su da pčelare i taj posao su vrlo brzo zavoleli.
„U odnosu na prve godine našeg pčelarenja, sada je mnogo bolje. Vidljivi su pozitivni pomaci. Cene meda su značajno bolje, posebno zahvaljujući aktivnostima Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Bolje smo informisani o otkupu i cenama, a savez pokušava da umanji i spreči trovanja pčela, a to nam je poslednjih godina veliki problem. I ove godine smo pretrpeli štetu, pa smo, bukvalno, pobegli sa suncokretove paše kako bismo umanjili gubitke pčela. Nije važno što je bilo manje meda, to se dešava. Najvažnije je sprečiti neodgovorne pojedince da uništavaju pčele“, kaže domaćin porodice Torđan.
Pregled košnica
Od Gorana saznajemo da su cene meda pre desetak godina bile trostruko niže. Ove godine otkupljivači kilogram suncokretovog meda kupuju za 2,7 evra, bagremovog za 4-4,7 evra, a med od uljane repice za 2-3 evra. Braća Torđan kažu da u proizvodnji nemaju većih problema. Ako se i dogodi da nešto krene kako ne valja, verovatno je pčelar negde pogrešio, samokritični su ovi mladi, obrazovani pčelari.
Za administrativne poslove, kojih ima i u ovom poslu, zadužene su dame u porodici Torđan, Radmila i snaja Sanela. Naravno, kada je potrebno, pomažu i na pčelinjaku.
„Zadovoljan sam, nisam se pokajao. Imamo normalan život. Neprocenjivo je da radim ono što volim. Prednost je, naravno, što nemamo poslodavca i što sami planiramo poslove. Želimo da uvećamo proizvodnju za još stotinak košnica i proširimo voćnjak, verovatno kruške. Dobro smo uzimili pčele i željno očekujemo proleće“, priča o planovima Vladimir.
Pčelarstvo je perspektivan posao, smatra iskusni Radica.
„Zadovoljan sam što se moji sinovi bave pčelarenjem, jer rade ono što vole. Mislim da imaju lepu budućnost u ovom poslu. Supruga i ja ćemo ih podržavati. Od institucija očekujem da daju veću podršku mladim pčelarima kako bi, oni koji to žele, proširili proizvodnju. Mladi su pametni i vredni, samo im treba pružiti priliku“, poručuje Radica Torđan.
Naš predlog za sve predstavnike institucija koji ovu poruku treba da čuju je da, obavezno, prošetaju do nekog pčelinjaka i porazgovaraju sa pčelarima. Osetiće blagodet, kako je rekao mladi pčelar Goran, i verujemo, odmah ispuniti očekivanja naših domaćina i svih pčelara.
