Elektromotornim traktorom snage 180 kilovata, u agregatu s plugom zahvata 2,5 metara, pri brzini od osam kilometara na sat, moglo bi da se poore dva hektara za jedan sat, uz višestruke uštede
Ako gotovo vek i po postoji ideja o primeni trolejbusa u prevozu putnika u gradskom saobraćaju, ako postoje lokomotive na električni pogon, zašto tako nešto ne bi moglo da se koristi u u poljoprivredi?
Odgovor na ovo pitanje dao je sredinom oktobra ove godine Ivica Jankov, elektrotehničar iz Elemira, predstavljajući svoj računarski elektrotraktorski sistem na 30. međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva ‘Tesla fest’ u Novom Sadu. Za svoj izum, na ovom skupu, dobio je srebrnu medalju slikom našeg velikog genija.
– Radeći u ‘Naftagasu’ na velikim elektromotorima, ustanovio sam da je moguća njihova primena u traktorima različitih kategorija koji rade na velikim katastarski uređenim parcelama gde postoje mobilna kišna krila za navodnjavanje, objašnjava ivica Jankov.- Ideja je da se na linearni sistem za navodnjavanje montira mobilna kontaktna električna mreža preko koje bi energija iz alternativnih izvora, preko trola, pokretala bilo koji elektromotor s klasičnim priključcima. Umesto ma šina koje koriste fosilna goriva, u ovakav traktor bi se ugrađivali elektromotori.
Takvim vozilima, jednim ili više njih na gusenicama ili točkovima, upravljalo bi se kompjuterski iz distributivnog centra. Traktoristi, kombajneri i drugi bi bili pošteđeni teških poslova na njivama. Na ‘Tesla festu’ sam predstavio maketu električne mreže s popularno nazvanim ‘trolejtraktorom’ da bi posetioci lakše razumeli o čemu se radi.
Računice pokazuju da bi elektromotorni traktor snage 180 kilovata, pri brzini od osam kilometara na sat, u agregatu s plugom zahvata 2,5 metara, mogao da uzore dva hektara na sat.
Očekuju se višestruke uštede u odnosu na troškove motora na fosilna goriva. Takav motor ne zagađuje okolinu, nepravi buku, nema skup prenosni mehanizam, rashladni uređaj, potrebu menjanja ulja, filtera i drugo. Nije potrebna inače vrlo složena i skupa kabina, jer ovakav koncept ne zahteva rukovaoca.
Imanja koja već poseduju velika kišna krila mogu, uz male dodatne investicije da ih osposobe i za prenos električne energije, čime bi se brže isplatila korišćenjem za dve namene. Slična efikasnosti uštede moguće je postići i odgovarajućim kombajnima i drugim mašinama u poljoprivredi.
Ivica Jankov veoma žali što više ne postoji naš nekada čuveni IMT, kojem bi najpre ponudio svoj patent.
Za sada namerava da na svojoj parceli od 250 h 250 metara, eksperimentiše sa starim ‘volvo’ traktorom, u koji je ugradio elektromotor od 110 kilovata. Trole je dobio od Saobraćajnog preduzeća ‘Beograd’, a ima obećanje da će moći da se priključi na električnu mrežu jednog velikog imanja. Očekuje i podršku firmi koje proizvode velika kišna krila za navodnjavanje.
Za Poljoprivredni sajam u Novom Sadu 2017. godine namerava da pripremi maketu tri puta veću od prikazane na ‘Teslafestu’, da bi zainteresovanima jasnije prikazao svoju ideju, u nadi da će time pomoći našoj poljoprivredi i odgovarajućoj industriji.
B. Krstin
Poljoprivrednik 2601