Zahtevi pasulja prema činiocima spoljne sredine

Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja. Potrebe u toploti su dosta velike. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje pasulja je 22-25^oC, a za

porast biljaka do formiranja generativnih organa  18-23^oC. Granične temperature za formiranje cvetova i cvetanje su 15-35^oC. Izrazito visoke temperature ako su praćene nedostatkom vlage izazivaju pojačano opadanje pupoljaka i cvetova, ometaju oplodnju, usled čega se smanjuje broj semena u mahunama ili one ostaju šture. Ponekad opadaju tek formirane mahune. Pasulj ne podnosi jaka temperaturna kolebanja kao ni velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura.

Što se tiče vlage pasulj ima skromne zahteve prema njoj. Jako velika vlažnost u toku vegetacije nepovoljno utiče na njega. Najbolje je da raste i razvija se pri ravnomernom rasporedu vlage u toku vegetacije, i to u količini 200-250 mm padavina. Kod nas je često neravnomeran raspored padavina u toku jula i avgusta, pa setvu treba obavljati u prvim setvenim rokovima i izbegavati sorte dužeg vegetacionog perioda. I pored toga što pasulj ima umerene zahteve prema vlazi ne podnosi sušu. Ukoliko je suši izložen u prvom delu vegetacije dosta dobro se oporavlja. Međutim, suša u periodu formiranja reproduktivnih organa pa nadalje nanosi nenadoknadive štete.

Pasulj ima velike potrebe u svetlosti, ali ipak dosta dobro podnosi zasenjivanje, pa se često gaji kao združeni usev sa kukuruzom.

U odnosu na zemljište pasulj je veoma izbirljiv. On je biljka plodnih strukturnih zemljišta, odnosno zemljišta dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Jako laka, rastresita zemljišta nisu podesna za ovaj usev, ali isto tako on ne podnosi ni teška, zbijena, jako vlažna i hladna zemljišta. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode su nepodesna za pasulj. Pored toga ne podnosi kisela ni slana zemljišta, pa je optimalan pH od 6-7,5. Najviše mu odgovara černozem, aluvijalna zemljišta i livadske crnice. Može se gajiti i na smonicama i gajnjačama, ali se mora posvetiti posebna pažnja na kvalitetnu obradu. Na pseudoglejnim zemljištima i pored dobre obrade i đubrenja proizvodnja je nesigurna.

Autor: Milica Popadić, dipl. inž. ratarstva i povrtarstva

psss.rs