Slama kao prirodni materijal idealan je supstrat za sadnju rasada povrća. Ovaj resurs je bogatstvo i ne smemo ga spaljivati, već iskoristiti na mnogo načina.
Prednosti uzgoja povrća na slami su mnogobrojne, od toga da baštu možete postaviti na bilo kom mestu koje je osunčano najmanje šest sati dnevno, i toga da je idealna za upijanje i zadržavanje vlage do konačnog da se pretvara u humus.
O uzgoju krastavaca na slami piše Vladica Gavrilović, savetodavac PSSS Negotin.
Uzgoj krastavaca na slami
Ovaj metod gajenja krastavaca je razrađen u Nemačkoj. Sastoji se u kopanju kanala ili šančeva u plasteniku koji se pune slamom, pa kada se slama „upali“ greje zonu korenovog sistema, usled čega krastavci brzo rastu i daju obilne prinose.
Konkretan primer za plastenik dug 30 metara i širok 6 metara
- Prvi kanal se kopa na metar od ivice duž tunela, širine 80 i dubine 20 cm.
- Staza između dva kanala je takođe široka 80 cm. Na nju se stavlja iskopana zemlja kojom će se kasnije pokriti slama i na njoj gajiti biljke. U plasteniku širokom 6 m, ima tri ovakva kanala ili šanca.
- U njih se ređaju bale slame, i to u dva sloja. Posle prvog sloja po njemu se rastura mineralno đubrivo, jedan kilogram NPK 20:10:10 po bali slame. Za konkretan primer potrebno je 450 bala slame i 225 kg mineralnih đubriva koje se rastura po površini slame u šančevima od 72 kvadratna metra.
- U nedostatku kompleksnih đubriva, mogu se napraviti mešavine KAN-a i NPK 15:15:15 ili sličnih, sa dve trećine KAN-a, a to je 150 kg KAN-a i 75 kg NPK 15:15:15.
- Pošto se prvi sloj bala slame pođubri, po njemu treba da se rasturi i tanak sloj negašenog kreča, pa se onda poređa gornji red slame.
- Potom se slama dobro zalije vodom i sabije gaženjem. Tom prilikom negašeni kreč se „gasi“ i oslobađa velike količine toplote usled koje se slama „upali“.
- Kada se slama zagreje na oko 30 ºC, a to bude za nekoliko dana u pokrivenom plasteniku, na nju se nanosi sloj plodne, iskopane zemlje u debljini od 10-15 cm. U protivnom, bez kreča, zagreje se tek za dve nedelje.
- Potom se rasađuje rasad krastavca obično star 30-35 dana, mada može i mlađi, u plastenicima bez grejanja obično početkom aprila.
- Na jednom redu bala rasađuju se dva reda krastavca, sa međurednim rastojanjem od 40 cm i rastojanjem između biljaka u redu oko 30 cm. Tako se dobijaju dvorede trake sa međurednim rastojanjem od 120 cm (20x80x20 cm). U konkretnom plasteniku na ovaj način se rasadi 600 biljaka, što iznosi 330 po aru, ili 3.300/ha.
Tokom vegetacije slama se razlaže i pretvara u humus, oslobađa se toplota koja greje zonu korenovog sistema i plastenik, tako da se, uz redovno zalivanje i provetravanje omogućava vrlo obujan rast i velika rodnost krastavca, navodi savetodavac Gavrilović. PSSS
