U šesnaestom veku papriku smo počeli da gajimo u Evropi. Postojbina ovog ukusnog povrća je Amerika.
Na našim prostorima početak proizvodnje paprike vezuje se za sedamnaesti vek. Danas proizvodnju paprike zasnivamo na oko 25.000 hektara na otvorenom polju i u zaštićenim prostorima. Prinos kod nas je oko 6,6 t/ha, dok se u svetu beleže prinosi i do 10 t/ha.
Papriku u ishrani koristimo kao svežu, ukišeljenu, sušenu, mlevenu… Ekonomski je vrlo isplativa kultura, a proizvodnja u zaštićenom prostoru daje visoke prinose.
O proizvodnji i potrebnim optimalnim uslovima sredine za uzgoj paprike piše Jelena Stojiljković iz PSSS Leskovac.
U zaštićenom prostoru gaje se sorte paprike sitnih i ljutih plodova u tipu šipke, zatim sorte krupnoplodnih paprika u tipu babure, roga, kapije, visoke i niske u tipu buketnih sorti…
Temperatura
Paprika je tipična toploljubiva vrsta.
Minimalna temperatura za njen rast i razviće je 15 0C, naročito ako je praćena nedostatkom svetlosti biljka odbacuje cvetove, a apsolutni minimum kada biljke propadaju je ispod 4 0C.
Paprika podnosi temperaturu do 35 0C. Usled delovanja temperature preko 38 0C nastaju oštećenja na biljci.
Voda
Biljka ima osovinski koren sa razvijenim bočnim žilicama, koji je raspoređen u površinskom sloju, zbog čega su zahtevi za vodom izraziti.
Obzirom da se navodnjavanje paprike u zaštićenom prostoru najčešće vrši sistemom kap po kap, biljka dobija vodu upravo u zonu korenovog sistema pa retko dolazi do nedostatka vode.
Optimalna vlažnost zemljišta treba da je do obrazovanja plodova 80 % PVK, a sa zrenjem plodova 80-90 % PVK.
Zemljište
Paprika zahteva plodno i idealno pripremljeno zemljište. Pogoduje joj zemljište neutralne ili slabo kisele reakcije.
Đubrenje paprike obavlja se organskim i mineralnim đubrivima. Mineralno đubrivo treba uneti pre osnovne obrade na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i u vidu prihrane različitim vodotopivim đubrivima po različitim fazama razvoja.
Proizvodnja paprike iz pikiranog rasada
Zavisno od zahteva tržišta i i zagrevanja zaštićenog prostora moguće je organizovati proizvodnju tokom cele godine.
Ukoliko se paprika proizvodi u zaštićenom prostoru, gde postoje uslovi dopunskog zagrevanja, što je sve češći slučaj, rokovi setve se mogu tačno planirati u odnosu na zahteve tržišta i u zavisnosti od biologije biljke.
U zaštićenom prostoru paprika se uglavnom proizvodi iz pikiranog rasada.
Rasad paprike dospeva za rasađivanje kada ima 8-10 obrazovanih listova, sa debelim elastičnim stablom visine 15-25 cm, formiranim cvetnim pupoljcima.
Rasađuje se kada je temperatura zemljišta 22-23 ºC. U hladnom zemljištu biljka zaostaje u porastu.
Krupnoplodne sorte paprike sade se na 80 cm razmaka između redova, a 40 cm izneđu biljaka u redu.
Kod sitnoplodnih sorti primenjuje se rastojanje 80 cm između redova, a 25-30 cm između biljaka.
Nakon sadnje sledeća mera je zalivanje biljaka, a 6-7 dana po rasađivanju treba obaviti prihranjivanje useva.
Malčovanje paprike daje izuzetno dobre rezultate, a najčešće se za ovu svrhu koristi razne vrste malč folija.
Ovom merom izostaje okopavanje, sprečava se porast korova i smanjuje broj zalivanja.
Najznačajnija mera za regulisanje bujnosti paprike je orezivanje stabla.
Radi održavanja stabla paprike u uspravnom položaju postavljaju se potpore. Potpore mogu biti u obliku špalira od manile ili da se vodeće grane vezuju za stalnu ili povremenu noseću konstrukciju.
Postoji mnogo načina orezivanja stabla, oni svi zavise od vremena proizvodnje i namene ploda.
Obzirom na dužinu vegetacije paprika je izložena napadu štetočina i bolesti. Zaštititu paprike treba obavljati redovno i kvalitetno.
Berba započinje 40-70 dana od sadnje i obavlja se svakih 3-6 dana zavisno od sorte.
Plodovi su pogodni za berbu kada dostignu oblik, krupnoću i masu karakterističnu za sortu, kao i odgovarajuću čvrstinu mesa ploda.
