Način đubrenja povrća i vrste đubriva direktno utiču na prinos i kvalitet plodova.
Kako bismo izbegli posledice nepravilne ishrane gajenih biljaka važno je prvo uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, pa nakon dobijenih rezultata đubriti parcele.
O nedostatku hranjivih elemenata u usevu krompira piše Boban Stanković dipl. inž. poljoprivrede PSSS.
Krompir najbolje uspeva na dubokim, plodnim, oceditim i rastresitim zemljištima bogatim humusom.
Đubrenje krompira može biti:
- kombinovano đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima,
- đubrenje samo mineralnim đubrivima,
- prihrana azotnim đubrivima,
- folijarna prihrana i
- prihrana sistemom za navodnjavanje.
Količina i vrsta đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, preduseva, izbora i namene sorte.
Ukoliko se pojavi nedostatak ili višak nekog od hranljivih elemenata, dolazi do određenih problema u procesu proizvodnje krompira i isti se mogu manifestovati na biljkama.
Azot
Veoma značajan element u ishrani krompira.
Nedostatak ovog hranljivog elementa odražava se na smanjeni porast, ravoj i izgled biljke. Biljke postaju bledunjave, dolazi do smanjenja nadzemne mase pa samim tim i roda.
Veće količine azota utiču na stvaranje veće nadzemne mase – usporavanje formiranje krtola. Veća bujnost izaziva veću osetljivost na mnoge biljne bolesti, dolazi do produženja vegetacionog perioda, dolazi do smanjenja sadržaja suvih materija i skroba, većih količina šećera – otežano čuvanje krompira u skladištu.
Fosfor
Nedostatak fosfora je izražen na kiselim, siromašnim zemljištima i ako je blokiran od strane gvožđa. Simptomi su jako izraženi na listovima. List je tamno zelene boje, bez sjaja. U ekstremnim situacijama na obodu lista se javljaju ljubičaste pege.
Kalijum
Krompir je kultura koja dosta iznosi kalijum iz zemljište. Ovaj element se na lakim zemljištima lako ispira, a na teškim blokira.
Nedostaci su najznačajniji u drugoj polovini vegetacije. Nedostatak se manifestuje pojavom tamno zelene boje , mezofila lista i žućkaste do tamno smeđe boje po obodu lista. Ispod braonkaste boje dolazi do izumiranja tkiva, list dobija grubu površinu i počinje da se uvija. Velike doze kalijuma izazivaju blokadu magnezijuma.
Magnezijum
Nedostatak magnezijuma se sreće na kiselim i alkalnim zemljištima.
Usled nedostatka magnezijuma biljke krompira dobijaju bledožutu boju i dolazi do žućenja donjeg lišća. Deo lista između nerava menja boju u svetložutu, po obodu lišće ostaje zeleno i vremenom postaje lomljivo.
Mangan
Nedostatak mangana se najčešće javlja na lakim, peskovitim zemljištima. Nedostatak na krompiru izaziva promene na vršnom, mladom lišću koje se uvija. Tkivo između nerava postaje žućkasto i sa mnogobrojnim crnim, nekrotičnim tačkama duž nerava. Kada je jači nedostatak mangana lišće krompira se suše i opada.
Da bi se izbegle posledice nepravilne ishrane gajenih biljaka nužno je upoznati plodnost zemljišta putem laboratorijskih analiza. PRVO AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA, A ONDA ĐUBRENJE.
